Bor, 31. januar – U proseku godišnje u Republici Srbiji pogine oko 100 i biva povređeno oko 6.100 mladih lica! Drugim rečima, svaki četvrti dan jedno mlado lice pogine u saobraćajnim nezgodama, i svakoga dana bude povređeno više od 17 mladih.
Ovi podaci nam ukazuju da mladi predstavljaju rizičnu kategoriju učesnika u saobraćaju i da mi svakako kao društvo ne smemo da prihvatimo ljudske i materijalne gubitke u ovom obimu!
Najzastupljenija grupa uticajnih faktora koja je u vezi sa nastankom saobraćajnih nezgoda sa učešćem mladih lica je preduzimanje nepromišljenih radnji od strane vozača , pogrešno izvođenje radnji u saobraćaju od strane vozača i propusti vozača zbog lošeg psihofizičkog stanja, nepažnje, rasejanosti, u ovu grupu spada i vožnja pod uticajem alkohola.
Analizom povređenih i poginulih mladih lica uočeno je da se najviše saobraćajnim nezgodama dogodi subotom i nedeljom. Dok je najviše mladih lica život izgubilo u periodu od 23:00 i 24:00 časa.
Ovom prilikom bih podsetio mlade vozače sa probnom vozačkom dozvolom da im je zabranjeno upravljanje motornim vozilom u periodu od 23:00 do 06:00 časova!
Ovom prilikom bih podsetio mlade vozače sa probnom vozačkom dozvolom da im je zabranjeno upravljanje motornim vozilom u periodu od 23:00 do 06:00 časova!
Mladi ljudi u saobraćaju su u opasnosti na prvom mestu zbog neiskustva. Novi, neiskusni vozači razmišljaju o svakom potezu koji planiraju da izvedu, bilo da je u pitanju promena stepena prenosa ili bilo koja druga radnja, a gotovo uvek je neophodno po nekoliko radnji izvesti istovremeno. Tako dolazi do mentalnog opterećenja i grešaka u vožnji. Oni još uvek nisu u stanju da predvide rizične situacije, kontrolišu vozilo ili brzo donesu ključne odluke.
Takođe bih napomenuo da pored neiskustva na povećanje opasnosti od nastanka saobraćajne nezgode utiče i nedovoljno poznavanje pravila i propisa, mladi ljudi lošije procenjuju stepen rizika, precenjuju svoje sposobnosti, vole da svojim ponašanjem privuku pažnju i testiraju svoje mogućnosti.
Zbog svega gore pomenutog probna vozačka dozvola važi najmanje dve godine. Tako će oni koji polože vozački ispit sa 17 godina imati probnu dozvolu do 21 godine (4 godine), sa 18 godina do 21 godine (3 godine) i sa navršenih 19 godina ko položi vozački ispit probna vozačka će važiti dve godine.
KLJUČNI FAKTORI RIZIKA KOJI DOPRINOSE STRADANJU MLADIH U SAOBRAĆAJU
(Ne)korišćenje sigurnosnih pojaseva
Ovde treba naglasiti da je jednostavna radnja vezivanje pojasa spasila više ljudskih života nego bilo koja druga inženjerska mera. Vezivanje pojasa na prednjem sedištu smanjuje rizik od smrtnih povreda do 50%, a na zadnjem sedištu i do 75%.
Nepropisna i neprilagođena brzina
Ovom prilikom bih naglasili ograničenja koja imaju mladi vozači sa probnom vozačkom dozvolom a koja se tiču brzine.Vozač sa probnom vozačkom dozvolom ne sme da vozi brzinom većom od:
- 110 km/h na autoputu;
- 90 km/h na motoputu;
- Na svim ostalim putevima sa probnom vozačkom sme da se vozi samo do 90 odsto od ograničenja. To znači da ako je ograničenje:
- 60 km/h – početnik sme da vozi do 54 km/h;
- 50 km/h – početnik sme da vozi do 45 km/h;
- 40 km/h – početnik sme da vozi do 36 km/h;
Konzumiranje alkohola i psihoaktivnih supstanci
Svaka četvrta nezgoda u Republici Srbiji sa povređenim licima je povezana sa alkoholom. Vozači koji imaju više od 0.15 g/100ml alkohola u krvi imaju oko 200 puta više verovatnoće da će umreti u saobraćajnoj nezgodi nego trezni vozači!
Vozač sa probnom vozačkom dozvolom ne sme da ima alkohol u krvi i tu nema nikakve tolerancije!
Nepažnja u vožnji i korišćenje mobilnog telefona
Vozači koji koriste telefon su manje sposobni da ostanu u odgovarajućoj traci, primete bilo kakvu promenu oko sebe i na nju odgovore na vreme. Ovi vozači skloniji su prekoračavanju brzine i češćem ubrzavanju i usporavanju vozila. Prema nekim istraživanjima korišćenje mobilnog telefona utiče na vozačku sposobnost kao da je vozač pod dejstvom alkohola ili droge.
Prema istraživanjima, razgovor telefonom tokom vožnje povećava rizik od nastanka nezgode četiri, a pisanje i čitanje SMS poruka čak osam puta!
Vozači sa probnom vozačkom dozvolom ne smeju da koriste telefon čak ni uz pomoć hands-free uređaja!
Vozač sa probnom vozačkom ne sme da vozi auto sa motorom jačim od 80 kW ili 109 KS. Međutim, postoji izuzetak. Sme da vozi snažniji automobil samo pod nadzorom člana porodice, koji se nalazi u tom vozilu i koji ima važeću vozačku dozvolu za “B” kategoriju u trajanju od najmanje 5 godina.
Početnici koji su vozačku dozvolu stekli pre svoje 18. godine:
- Ne smeju da voze bez nadzora osobe koja ima dozvolu najmanje 5 godina. To znači da sve dok ne napune 18. godina, sa njima u automobilu mora da bude neko ko ima vozačku dozvolu “B” kategorije minimum 5 godina.
Mi se u Srbiji generalno bavimo samo posledicama saobraćajnih nezoda, umesto da se bavimo uzrocima i prevencijom. Nema sistemskog pristupa niti kontinuiteta u radu, i sve nam se svodi na represivne mere saobraćajne policije (kontrole vezivanja pojasa, alkoholisanosti vozača, brzine kretanja i sl.). Dok bi znatno bolje rezultate postigli kombinovanjem preventivnih i represivnih mera.
Potrebno nam je unapređenje saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja od predškolskih do visokoškolskih ustanova. Pored ustanova obrazovanja u vidu prevencije veliku ulogu imaju i auto-škole, koje bi svakako trebale da svoju obuku podignu na znatno viši nivo i da buduće vozače obuče za bezbedno učestvovanje u saobraćaju, skreću ći im pažnju na sve moguće rizike u saobraćaju i posledice nepoštovanja saobraćajnih propisa.
Sa druge strane problem je ne samo u nedostatku obrazovanja već i u takozvanoj saobraćajnoj kulturi, toleranciji, razumevanju, uvažavanju, koja baš i nije odlika prosečnog srpskog vozača. Kulturan učesnik u saobraćaju odlikuje se smirenošću, poštovanjem saobraćajnih pravila i propisa i lično je odgovoran za sve svoje postupke tokom upravljanja motornim vozilom.
I mediji su svakako jedan od subjekata koji značajno može doprineti unapređenju bezbednosti saobraćaja. Poslednja istraživanja pokazuju da je digitalni marketing nadmašio po dostupnosti ostale vrste marketinga, tako da se “digitalnim pristupom” i u oblasti društvenog marketinga u koji se svrstavaju i aktivnosti vezane za unapređenje bezbednosti saobraćaja, mogu postići vrhunski rezultati.
Takođe bi trebalo medijski promovisati savremeni koncept odgovornosti za stanje bezbednosti saobraćaja. Umesto samo pravne odgovornosti, neophodno je pričati o stručnoj, moralnoj i političkoj odgovornosti! Umesto samo priče o odgovornosti učesnika nezgode, trebalo bi više pričati o odgovornosti kreatora sistema!
U čemu je problem da se na televizijama sa nacionalnom frekvencijom emituju edukativni video materijali prikazani u ovom tekstu, jer je i to jedan on načina kako treba preventivno delovati. Samo pitanje je koliko vlasnike i urednike tih medijskih kuća ovako nešto zanima.
Zahvaljujemo se Minji Nikolić, Milici Pantelić, Milanu Raduloviću, Andreju Žuržu i Pavlu Milojeviću za učešće u spotu.
Spot je realizovana u sklopu projekta “Pričajmo o bezbednosti da ne bismo pričali o posledicama“, koji sprovode udruženje Sigurne staze i Tebrizam.
Rad Sigurnih staza podržava švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.