Objavljujemo ceo tekst saopštenja/protesta Vlaške narodne stranke u Boru u celini
Bor, 8. decembar – Poštovane dame i gospodo, ovim pismom želimo da uložimo oštar protest povodom neprekidne diskriminacije i ponižavanja vlaške/rumunske nacionalne manjine u Srbiji.
Konkretan povod protesta jesu poslednji incidenti poput serije „Crna svadba“, diskriminatorskih emisija emisija na TV Pink-u i napada na etničkoj osnovi na istaknute javne ličnosti rumunske/vlaške etničke pripadnosti, čime srpski mediji vrše otvorenu neprimerenu sistematsku hajku na pripadnike vlaške/rumunske zajednice.
Česte medijske provokacije usmerene prema vlaškoj/rumunskoj zajednici poput TV serije “Crna Svadba” i Emisija na TV Pink i novinskih članaka sa negativnom konotacijom u odnosu na vlašku/rumunsku zajednicu ne prestaju.
U ovim emisijama i medijima se vlaška/rumunska zajednica agresivno diskriminiše, njeni običaji i kultura se prikazuju u negativnom kontekstu i izvrgavaju ruglu a njeni pripadnici se prikazuju kao asocijalni, zaostali, skloni primitivizmu i kriminalu, čime se cela zajednica satanizuje. Proglašavanje političkih oponenata vlaške/rumunske nacionalnosti za neprijatelja većinskog naroda je samo jedan u nizu napada na rumunsku manjinu. Državne institucije ostvaruju ovaj etnički i politički pritisak planski i koordinisano putem različitih instrumennata. Instrumenti satanizacije su kako audio/vizuelni i štampani mediji, tako i ostali dostupni kanali širenja dezinformacija i poluistina poput socijalnih mreža na internetu, mreže doušnika bezbedonosnih službi, zloupotrebe školskog sistema, delova lokalne samouprave i Srpske pravoslavne crkve.
Ovi pritisci protiv vlaške/rumunske manjine se u različitim oblicima vrše u kontinuitetu skoro 2 veka, i njihova osnovna uloga jeste asimilaciona da se kod pripadnka manjina stvori utisak inferiornosti i kompleksa niže vrednosti čime bi odustali od zahteva za manjinskim pravima ali i bilo kojim oblikom organizovanja u regijama gde čine većinu i tako ubrzali asimilaciju u većinski narod. Stvaranje slike u široj javnosti o manjinama kao velikom problemu srpskog društva jeste dodatni metod provociranja pritisaka sredine. Sekundarni efekti su prikrivanje drugih društvenih problema skretanjem pažnje na manjine ali i preuzimanje političke kontrole od centralne vlasti kroz stvaranj haosa u lokalnim manjinskim zajednicama. Ovo ostavlja negativne posledice na lokalu posredno i na celu zemlju jer su manjinske zajednice time onemogućene da se samoorganizuju i efikasno razvijaju.
Serija „Crna Svadba“ predstavlja satanizaciju vlaške/rumunske tradicije. Kulturološki vredni običaji koji svedoče o starosti civilizacija na ovim prostorima, čime bi svaka zemlja trebala da se ponosi, se ovde neprimereno i grubo ismevaju. Ovo se ne može pravdati umetničkom slobodom, pre svega jer se radi o kontinuiranom anticivilizacijskom procesu asimilacije niti može biti umetnost nešto što izvrgava ruglu veliki broj građana izmišljenim i proizvoljno tumačenim običajima. Uloge u seriji su prepuštene glumcima koji nisu govornici niti poznaju vlaške govore odnosno rumunski jezik, što unosi dodatnu dozu vulgarizacije rumunske/vlaške manjine obzirom na manipulacije koje se vrše u javnosti sa vlaškim govorima tj rumunskim jezikom u istočnoj Srbiji.
Radi se inače o prastarom običaju poštovanja mlade osobe koja je umrla neoženjena , gde se prilikom sahrane uvode neki elementi svadbe. Međutim ne noću, bez ikakvih morbidnih scena, bez satanističkog ambijenta i sl.
Vlasi/Rumuni mogu biti ponosni na ovakve običaje jer su oni nasleđeni iz daleke prošlosti i pokazuju kompleksne i razvijene društvene odnose u drevnim vlaškim/rumunskim zajednicama a ne zaostalost i primitivnost kako se ovde očigledno insinuira.
Ovaj inače starobalkanski običaj se odavno više ne primenjuje ni u Rumuniji niti u istočnoj Srbiji.
Na TV Pink je takođe emitovana emisija u kome se „Vlaški kraj“, proglašava za leglo sifilisa, i sugeriše abnormalni pomiskuitet kod Vlaha. U ovom kontekstu se pojavljuju i novinski članci o nepostojećem običaju masovnih orgija Vlaha po pećinama tzv. „Strnđanja“ inače naziva za običaja okupljanja i druženja po selima, ne samo kod Vlaha, poput odlaska na seoske igranke, sedeljke i sl. Ovakvo ponašanje medija sa očiglednom potporom države, su neprimereni. Povodom ovoga tražimo odlučnu reakciju nadležnih institucija.
Ova politika Srbije prema sopstvenim građanima je u suprotnosti sa proklamovanom politikom jedne moderne demokratske zemlje i kandidata za EU, i istovremno opasna sa stanovišta provociranja eničke netrpeljivosti, i sukoba, što je slika neodgovorne vlasti u Srbiji.
Želimo da napomenemo da nijedna državna institucija nije do sada omogućila adekvatne medije na vlaškom/rumunskom jeziku za deo zajednice južno od Dunava odnosno u istočnoj Srbiji.
Time je rumunska/vlaška zajednica stavljena u neravnopravan položaj da na ovakve grube napade ne mogu odgovoriti, dok mediji pod kontrolom vlasti ignorišu demantije i autentične stavove vlaških/rumunskih organizacija.
Umesto toga, njima se suprostavlju i medijski forsiraju paralelne kvazivlaške organizacije kreirane od države kako bi u javnosti pružila idilična slika vlasti i dobroj poziciji vlaške/rumunske manjine. Predstavnici ovih organizaicja ne reaguju institucionalno na ove napade. Ovim se krše elementarni principi demokratije, i prava manjinskih zajednica.
Bitno je podsetiti da su sve radio stanice koje su emitovale program na vlaškom i nastajale početkom 90-ih godina, ugašene donošenjem novog zakona o regulaciji medija.
Veoma je važna činjenica da ni u periodu 90-ih kada rad ovih vlaških medija bio neregulisan i bez kontrola, niko iz vlaške zajednice nije medijski prostor koristio za propagiranje nekih „neobičnih morbidnih običaja“, veštičarenja, magije, proricanje sudbine i sl. niti na bilo koji drugi način zloupotrebljavao. To jednostavno ovoj zajednici očigledno nije potreba kakvom se lažno želi predstaviti u široj javnosti. Ti vlaški/rumunski mediji su se bavili svakodnevnim temama i uglavnom bili zabavnog karaktera emitujući vlašku/rumunsku muziku.
Paradoksalno je međutim da to jeste pojava na medijima većinskog srpskog naroda. Tako su emisije sa sličnom tematikom dugo vremena bile sasvim normalna pojava na srpskim Televizijama sa lokalnim i regionalnim pa i onima sa nacionalnom frekvencijom.
Ovo očigledno nikome ne smeta, niko se prema tome nije kritički osvrnuo „primenom umetničkih sloboda“, niti se ovakva situacija kod srpskog naroda uzima kao negativna, niti se na srpski narod u susedstvu gleda kao na zaostao i primitivan zbog toga.
Nijedna nadležna institucija se nije ozbiljno pozabavila ovom, sa naše tačke gledišta, negativnom društvenom pojavom, niti je u srpskom narodu bilo ozbiljne rekcije, naprotiv očigledno je da ovakvi programi imaju veliku ciljnu grupu među svim građanima Srbije.
Važno je napomenuti da srpska zajednica ostvaruje u Rumuiji mnogo veća prava nego vlaška/rumunska u Srbiji, ali Rumuniji nije padalo napamet da neki tamošnji srpski običaj ismeva i celu zajednicu sistematski ponižava. Rumunija je naprotiv ponosna na svoje manjine tako je čak i Sveti Sava proglašen nacionalnim praznikom rumunije dok se Rumunima u istočnoj Srbiji protivno tome, ne samo ne dozvoljavaju osnovna manjinska prava već im se spori identitet, njihova kultura se ismeva a država znatna novčana sredsva umesto za očuvanje njihovog identiteta troši za asimilacione programe. Nešto što u 21-om veku svakoj iole civilizovanoj državi ne služi na čast. Zašto se u Srbiji ovakve stvari rade mimo civilizovanog sveta?