Beograd – Bor, 9. jun – Pitanje iz naslova je samo jedno od mnogih u emisiji TV K1 u sredu, 8. maja, (posle 13 sati) na koje su dobijeni uglavnom polovični odgovori, mada je i tema bila zahtevna: Da li može zdravo da se živi u neseljima u blizini rudnika? Gosti su bili: profesor borskog Tehničkog fakulteta, Radoje Pantović i profesor beogradskog Rudarsko – geološkog fakulteta, Lazar Kričak. Za uvod je poslužilo uključivanje u program odbornika u Skupštini opštine Majdanpek, Martina Bežinarevića.
– O rušenju dela Starice i nekim detaljima saznali smo u razgovoru sa rukovodstvom kompanije Ziđin u Majdanpeku. Njihov direktor je objasnio da će se sanacija opasne stena obaviti iz predostrožnosti kako ne bi došlo većih posledica. Ipak, desilo se obrušavanje kamena na jedno domaćinstvo. Osnova svega je najverovatnije proširenje rudnika – jer rušenje Starice je za nas Majdanpečane i najava početka rušenja grada. Mnogi su emotivno vezani za ovu planinu, što je posebna priča – izjavio je Bežinarević.
Šta i kako dalje sa rušenjima i sličnim rudarskim poduhvatima?
Profesor Pantović je naglasio da je pročitao saopštenje nadležnog Ministarstva u kome se podseća da je kompanija Ziđin za miniranje stene na vrhu Starice pribavila potrebnu dokumentaciju i da je urađen projekat. Ovde je jedini problem što je pri miniranju, prema nezvaničnim izjavama, došlo do obrušavanja…
Pantovićev kolega, Kričak, smatra da je mesto miniranja u blizini rudarskog kopa “Severni revir” i da je rušenje prepoznatljive stene verovatno i jedan od načina proširenja rudnika. Učinjeno je klasično miniranje bez bojazni za posledice, udaljenost je bila propisna. Do miniranja stenovitog i nestabilnog vrha planine moguće je da je došlo i zbog stabilnosti u rudarskoj proizvodnji obližnjeg rudnika. Nije dobro što naši zakoni u ovoj oblasti nisu dorečeni. Pravilnik o miniranju datira još iz 1958. godine…
Gosti su još naveli da je za otvaranje rudnika potrebno pribaviti 52 dozvole, što iziskuje pune dve godine i da gotovo ne postoji rekultivacija napuštenih rudničkih jalovišta.
Na kraju je zaključeno – da je 97 odsto gledalaca tvrdilo da je nemoguće zdravo živeti u naseljima u blizini rudnika.
Naš komentar je u istini da se, upravo iz navedenih i sličnih razloga (prevashodno zbog proširenja rudnika i ekoloških problema) u Boru iseljava celo selo Krivelj, a sličnu sudbinu moguće je da će doživeti i Oštrelj i Slatina, pa i neka gradska naselja.