Današnji praznik, Đurđic, iako ne spada u zapovedne praznike, zauzima značajno mesto u pravoslavnoj crkvi i tradiciji vernika. Sveti Georgije, jedan od najpoštovanijih svetaca među Srbima, nije obeležen samo jednom godišnje, već mu se ukazuje počast na dva datuma: 16. novembra kao Đurđic i 6. maja kao Đurđevdan. Đurđic je posebno poznat kao slava ili preslava mnogih porodica i mesta, dok je ujedno i esnafska slava obućara i krojača.
Sveti Georgije pogubljen je 303. godine tokom velikih progona hrišćana koje je sprovodio rimski car Dioklecijan. Ovaj hrabri vojnik, koji je bio odan Hristu, odbio je poslušnost caru i jasno izjavio da je spreman da umre za svoju veru. Njegova posvećenost hrišćanskim načelima i propovedanje novozavetne vere inspirisali su mnoge, uključujući caricu Aleksandru, koja je zbog toga prešla u hrišćanstvo. Iako su oboje osuđeni na smrt, predanje kaže da je carica preminula pre nego što je carska naredba izvršena.
Na pravoslavnim ikonama, Sveti Georgije često se prikazuje kako sa krstastim mačem ubija aždaju – simbol paganstva. Za Đurđic se koristi ikona na kojoj svetac stoji sa kopljem u rukama, što simbolizuje njegovu odlučnost i borbu za veru.
Iako Đurđic nije obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru kao Đurđevdan, i dalje je duboko ukorenjen u običajima. Obeležava se kao dan prenosa moštiju svetitelja u Palestinu i njihovo polaganje u hram posvećen Svetom Georgiju. Đurđevdan, s druge strane, označava dan njegove smrti i mučeništva.
Prema narodnim običajima, za vreme Đurđica ništa se ne iznosi iz kuće, žene ne rade ručne poslove, a obućari i krojači pauziraju s radom. Takođe, u ovom periodu se ne ide u lov na vukove, što je deo verovanja da zima dolazi sa Đurđicem i traje do Đurđevdana.
Za slavsku ikonu Đurđica bira se prikaz svetitelja kako stoji, sa mačem ili kopljem u desnoj ruci, dok oni koji slave Đurđevdan preferiraju ikonu na kojoj je Sveti Georgije na konju, prikazan u trenutku pobede nad aždajom. Veruje se da Sveti Đorđe rado odgovara na molitve i pomaže onima koji mu se obraćaju u nevolji.
Đurđic ostaje simbol hrabrosti, vere i nepokolebljive odanosti hrišćanskim vrednostima. Njegovo obeležavanje okuplja vernike u molitvi i podseća na večitu borbu između dobra i zla, veru i milost svetaca koji štite i inspirišu verujući narod.
