Negotin, 5. januar – Jedina škola u Srbiji koja čuva crnu tamjaniku – vino koje u Negotinskoj Krajini, ali i u Srbiji, ima gotovo mitski karakter je Poljoprivredna škola „Rajko Bosnić“ u Bukovu.
Ali, osim kao čuvar ovog trofejnog vina, ova škola kod Negotina, poznata je i po svom čuvenom đaku – akademiku Dobrici Ćosiću, a poznati pisac s ponosom je isticao da je bio njen đak.
Koreni ove škole posađeni su, međutim, mnogo pre nego što je pisac „Korena“ počeo u njoj da se školuje. Osnovana je krajem 19. veka i to zahvaljujući – crnoj tamjanici. Predlog za njeno formiranje dali su krajinski vinogradari, okupljeni u prvoj Krajinskoj vinogradarskoj zadruzi koja je u Negotinu osnovana 1890. godine. Godinu kasnije na zemljištu zakupljenom od manastira Bukovo ukazom kralja Aleksandra Prvog Obrenovića osnovana je Škola za vinodelje i voćarstvo. Vrlo brzo nakon osnivanja škole, od 1892. do 1895. godine izgrađen je i Podrum Poljoprivredne škole iz koga su u svet otišle hiljade litara prvoklasnog vina.
Škola je u današnjem izdanju formirana 1921, ali njen puni procvat otpočeo je narednih godina kada je upravu preuzeo arhimandrit Ruvim koji je, takođe, završio poljoprivrednu školu ali u Dižonu u Francuskoj. Odmah je počeo dodatno da razvija voćarstvo i vinogradarstvo.
Tokom celog postojanja škola i manastir na čijem imanju je izgrađena – neraskidivo su vezani. Tako iguman manastira Bukovo, Kozma podseća da je posle Drugog svetskog rata manastiru bila oduzeta sva imovina, pa su vinogradi sa crnom tamjanikom pripali Poljoprivrednoj školi koja je nastavila da gaji ovu sortu.
– Njihovom dobrotom dobili smo sadnice crne tamjanike, razmnožili ih i posadili vinograd na dva hektara. Crna tamjanika naših predaka sada živi – poručuje iguman Kozma.
A direktorka ove obrazovne ustanove Snežana Đorđević kaže nam da je Voćarsko-vinogradarska škola tih davnih godina osnovana sa zadatkom da osposobi kadrove krajinskog vinogorja koje je bilo uništeno od filoksere. Reč je o sitnoj biljnoj vaši koja živi na korenu i listu vinove loze i ubraja se u najopasnije štetočine.
– Škola u Bukovu je od prvih godina postojanja imala zadatak da savremenim uređenjem i radom deluje na srpsko selo kao primer kako treba organizovati i voditi domaćinstvo – objašnjava Đorđevićeva. – Već u prvoj godini rada uspostavljena je saradnja sa jednom od najboljih poljoprivrednih škola Evrope, onom iz Monpeljea. Škola je oduvek bila poznata po proizvodnji vina i to najviše po proizvodnji crne tamjanike koja je inače autohtona sorta bukovskog brda, na kome se nalaze vinogradi škole.
Za ova vina su još pre Prvog svetskog rata dobijene brojne zlatne medalje. Naša sagovornica naglašava i da vredne ruke đaka ove škole, osim tamjanike pripremaju i belo vino – bukovsko belo od sorti grožđa, kao što su rajnski i italijanski rizling, ali i semijon i župljanka.
Ova Poljoprivredna škola je veoma cenjena ne samo u Srbiji, a u svom kraju je i popularna, naročito zbog toga što ima i đački dom. Kao i sve druge obrazovne ustanove u Srbiji suočavala se sa problemima organizovanja nastave u vreme kovid-infekcije, ali ih je uz mnogo truda uspešno prevazilazila. U stručnim školama naročitu brigu predstavljala je praktična nastava, ali je u Poljoprivrednoj školi u Bukovu taj problem realativno lako prevaziđen jer se praksa odvija na otvorenom pa opasnosti od zaraze nije bilo.
Zanimljivo je i da poljoprivredna škola u Bukovu, kao školsku obeležava slavu vinara – Svetog Trifuna koja se slavi 14. februara.