DMI: POTREBAN JE POSEBAN EKOLOŠKI FOND ZA BOR

0
38
Foto: DMI Bor
ČITAJ MI!

Objavljujemo informaciju Društva mladih istraživača Bora u celini

Bor, 11. januar – Više od sto godina rudarstva u Boru dovelo je do zagađenja i degradacije životne sredine. Vazduh u Aglomeracija Bor je jako zagađen po izveštaju Republičke agencije za zaštitu životne sredine. Svakodnevno su prisutne koncentracije arsena i kadmijuma koje su više desetina pa i stotine puta veće od dozvoljenih, a povremeno te granice premašuju i olovo i nikl.

Kriveljska i Borska reka su otvoreni kolektori otpadnih voda bez živog sveta. Njihova priobalja su zasuta flotacijskom jalovinom a najplodnije zemljište u dolinama ovih reka je neupotrebljivo za poljoprivrednu proizvodnju kao i preko dve hiljade hektara u dolini Velikog Timoka. Milioni kubnih metara rudarske raskrivke stvorile su nova brda od Bora do Majdanpeka. Napuštena i aktivna flotacijska jalovišta su izvori prašine koje vetar raznosi na udaljenosti od desetina kilometara.

Širenje površinskih kopova ugrožava opstanak čitavih sela oko Bora. Otvaranje novog rudnika, južno od grada, u blizini tri sela ugrožava novi prostor, ograničava ili onemogućuje tradicionalne privredne delatnosti, narušava kvalitet života i dovodi do sve veće zabrinutosti meštana. Priča o “zelenom rudarstvu”, bez navođenja standarda za takve rudnike, je samo prazno obećanje. Geološka istraživanja svuda na teritoriji Timočke krajine ostavljaju za sobom nova odlagališta rudarskog otpada i napuštene deponije.

Ovakvo stanje zahteva hitno rešavanje nagomilanih ekoloških problema da bi stanovništvo ostalo da živi na ovim prostorima. Neophodno je doneti strategije, akcione planove i obezbediti novčana sredstva. Odakle?

Ekološki protest u Boru, 2019. – Foto: Borske Narodne

Država ubire nadoknade za korišćenje prirodnih dobara, od rudarske rente, nadoknade za korišćenje šuma do nadoknada za zagađenje životne sredine. Od tih sredstva mora se formirati jedinstveni fonda iz koga bi se finansirali programi sanacije kontaminiranih prostora, sanirali izvori zagađenja, ublažavale posledice i preduzimale preventivne mere zaštite zdravlja stanovništva i životne sredine. Formiranje takvog fonda je najavljeno za Podrinje, gde tek može doći do ekoloških posledica otvaranjem budućih rudnika, a za saniranje evidentnih ekoloških posledica rudarenja na ovim prostorima država mora da obezbedi sredstva i striktno sprovodi važeće zakone zaštite životne sredine – kaže Dragan Ranđelović predsednik Društva mladih istraživača iz Bora.

Timočka krajina je vekovima posmatrana kao izvor sirovina čija eksploatacija je doprinosila razvoju naše i drugih država, a stanovnici odlazili u pečalbu širom sveta. Vreme je da dobrobit te eksploatacije osete i stanovnici Bora, a ne da se Nacrtom prostornog plana Republike Srbije planira smanjenje broja stanovnika Borskog područja za gotovo polovinu do 2035. godine.

Formiranje posebnog ekološkog fonda za rešavanje ekoloških problema Borskog područja je civilizacijska potreba i neophodnost.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име