Donji Milanovac, 25. septembar – U malim mestima, u kojima se ljudi bukvalno bore za opstanak, često ne postoji prevoz do nekih od varoških centara. Ne mogu do lekara ili do administrativnog centra, do suda ili do maloprodajnih i veleprodajnih objekata. Otežano je ostvarivanje svakog prava, pa otuda i masovni odlasci u velike gradove ili u inostranstvo. Nezaposlenost, teška materijalna situacija samo su inicijalne kapisle za odlazak. Tako nam odumiru sela, varošice, varoši… Mali gradovi nestaju. Tako je i u Donjem Milanovcu.
Autobuske veze postoje s Beogradom, Kladovom i Majdanpekom. Nema linija za Bor, okružno sedište, Negotin, Zaječar, Niš… Penzioneri s vrlo skromnim primanjima do lekara idu jedino taksijem, a to su znatna sredstva. Ako ih nemaju, a često je tako, ne mogu da se leče. Donji Milanovac ima ambulantu i za sve preglede specijalista pacijenti se upućuju u Majdanpek, Bor, Negotin, Zaječar… Uzalud je što je zdravstvena zaštita besplatna kad ne može da se ostvari usled nedostatka saobraćajnih veza i nepostojanja autobuskih linija.
Svesni smo da u vremenu liberalnog kapitalizma ne možemo nikoga primorati da održava liniju ako nema ekonomskog opravdanja, odnosno ako ne ostvaruje profit. Ali, u tim uslovima zarad opstanka građana i tih malih sredina mora i lokalna samouprava da priskoči, a bogami i država i resorna ministarstva. Kako će, ostavljamo njima da razmisle i da što hitnije pomognu građanima. U interesu je svih, a naročito decentralizacije, o kojoj se toliko priča.
Izvor: Politika