Bor, 2. januar – On je odbornik koji se ubedljivo najviše javljao za skupštinskom govornicom u protekloj 2021. godini. Bilo je i oštrih tonova, pokatkad se i prenaglilo u raspravama sa predstavnicima pozicije, ali nikad nije odustao od svojih stavova i kritičke misli. Ima dug odbornički staž, čvrsto rukovodi Narodnom strankom u Boru, ne slaže se često sa opozicionim kolegama, trudi se da bude krajnje iskren, ispravan, pravičan i nepokolebljiv. Ne podnosi neistine, uz narod je i sa narodom. U aktuelnoj vlasti nije omiljen, naprotiv. To ga ne brine, jer, veli, poznaju se odlično, ne preza od bahatosti, pa i pretnji, ulazi u otvoreni dijalog, najčešće sa onima koji ga ne podnose i svrstavaju u manje bitnog političkog suparnika. Realan je, pesimista je u planiranju mnogih projekata vlasti, ne veruje aktuelnim političkim moćnicima. Važi za pristojnog i poverljivog sagovornika među građanima. Veruje u ideju i program narodnjaka, igra na kartu nepodmitljivog, nekorumpiranog i ispravnog, poštujući relnost i istinu. Voli Bor, ali i selo mu je milo, ne odvaja se od zavičaja. Zove se Dragan Marković, predsednik je Gradskog odbora Narodne stranke u Boru, ranije je u vreme Koštuničine vlasti zakratko bio je i predsednik Skupštine opštine Bor. Završio je Tehnički fakultet u Boru Univerziteta u Beogradu – Master tehničkih nauka s radnim iskustvom u Institutu za bakar i Stambenom preduzeću. Rođen je 1972. godine u selu Dubočane, školovao se u Boru. Nema vikendicu, svaki vikend koristi da ode u rodno selo i pomogne roditeljima. Oženjen, otac je Nele, učenice Šestog razreda.
Zamolio je da obavezno naznačimo da je do 1914. Njegov čukundeda Petar (čija je majka poreklom iz Krivelja iz familije Novaković) radio u Borskom rudniku kada je mobilisan i nije se vratio iz Velikog rata. Junački se borio u 20. puku Timočke divizije. Otac mu je penzionisan u borskom rudniku bakra.
Nikako da progurate neku životnu temu u dnevni red skupštinskog zasedanja uprkos argumentima. Gde je zepelo – bilo je naše prvo pitanje.
– Više puta sam kao odbornik predlagao dopunu dnevnog reda sednica Skupštine grada Bora sa različitim temama, od ekologije i problema građana sa uzurpiranjem imovine do sporta. Na prethodnoj sednici predložio sam dopunu dnevnog reda sa dve tačke. Prva je bila vezana za očuvanje celovitosti sportskog kompleksa u Boru i sprečavanje rušenja stadiona bivšeg FK “Rudar”. Sportski kompleks ostao bi kompletan, a na istoj lokaciji mogli bi da se poboljšaju sportski sadržaji. U narednom periodu, kroz ulaganja u izgradnju tribina postojećeg fudbalskog stadiona, došlo bi do modernizacije (izgradnja tribina i ostalog). U sklopu kompleksa izgradili bi se i tereni za male sportove. Podrazumeva se izgradnja i objekata namenjenih trgovačkoj i drugoj delatnosti. Tu je i rešavanje ruinirane “Kapije Bora”. Prostora, dakle, ima i za Šoping mol i sportske objekte. Vlast SNS i SPS misli da ni zatrovani vazduh u Boru nije tema za ozbiljnu raspravu, pa kako onda da se nađemo na istom terenu?
Susedne opštine i gradovi poklanjaju veliku pažnju izgradnji i modernizaciji sportskih objekata sa pratećim sadržajima. Zaječar dobija novi stadion, Bor ruši i postojeći. Gde je tu, i čiji, interes?
– Važno je znati da je grad Bor zagađena sredina i da taj problem mora da se shvati i prihvati i kad je sport u pitanju. Da bi se mladi bavili sportom moraju živeti u zdravoj sredini. Nije mala stvar znati kako je stadion “Rudara” izgrađen, a vlast danas hoće da ga ruši zarad trgovačkih firmi. Ko da nema drugog mesta. To oni, iz njima poznatih razloga, ne razumeju.
Druga dopuna dnevnog reda protekle skupštinske sednice bila je upoznavanje građana grada Bora sa planom budućih aktivnosti kompanija za rudarska istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina. O tome je moralo da se razgovara. Jer, ni iz daleka ne može se precizno predvideti šta će se naredne godine i decenije dogoditi, a velike površine oko Bora predviđene su za rudarsku eksploataciju. Javlja se opasnost za preostale čiste vodotokove, za zemljište. Nejasna je i situacija u vezi opstanka pojedinih sela, pa čak i delova grada Bora.
Mišljenja sam da ova vlast radi po diktatu centrala i zarad svojih i interesa pojedinih lobija. U njima nema ni patriotizma, a lokalpatriotizma ni u naznakama. Prihvatanje predloga opozicije oni bi smatrali svojim porazom. Svako drugačije mišljenje od njihovog – za njih je neprijateljski čin.
Bor i ekologija, danas i sutra?
– Ekologija je bolna tačka grada Bora. Sa dolaskom stranih kompanija problemi se još više produbljuju. Vazduh je i dalje zagađen, vodotokovi i zemljište su na udaru i perspektiva je loša. Može se desiti da i vodotokovi koji još nisu zagađeni budu pretvoreni u mrtve reke i potoke. Najava upotrebe cijanida na otvorenom radi eksploatacije zlata na Crnom vrhu može izazvati katastrofu neviđenih razmera. Da li je potrebno da se to desi da bi se “lude glave” opametile. Primer Rumunije, koja se zbog očuvanja zdrave sredine odrekla mnogo unosnijih prihoda, treba uzeti kao dobar putokaz. A Rumunija je teritorijalno mnogo veća zemlja od Srbije. Najava istražnih radova na Borskom jezeru je još jedan potencijalno opasan poduhvat. Celu istočnu Srbiju je vlast SNS predvidela za rudarski poligon. Javljaju se mnoge nepoznanice kao i opasnosti. Osim ekoloških, demografske i etničke nepoznanice nisu male.
Može li Nova 2022. godina doneti boljitak, brži razvoj društva i opšti napredak?
– Nova, 2022. godina može Boru doneti boljitak i napredak samo ako se vrati odgovornost u funkcionisanju državnog vrha i lokalne samouprave. Mora se održivi razvoj tretirati kao nešto čemu težimo. Da bi se to desilo mora postojati zakonitost u radu organa. Uslov da se ovo ostvari je – da se sa grbače naroda skine korumpirana vlast na svim nivoima, vlast koja je sebi podredila Ustav, zakone, sudstvo, medije; vlast koja živi od naroda i vlada na mnogim neistinama, vlast koja se spojila sa kriminalom. Oni koji se ne plaše zakona i koji smatraju da im je sve dozvoljeno, od kupovine diploma, lažnih doktorata, pretnji opoziciji, obmanjivanju građana, ne mogu valjano voditi državu u progress. Bor je pokazatelj da obećanja o napretku nisu osnovana, jer se ne zna gde će Bor biti za par godina, šta će biti sa pojedinim selima, dokle će stići rudnici… Blatnjave ulice i putevi, neodržavanje putne mreže, nekvalitetni infrastrukturni radovi, katastrofalno stanje u javnom sektoru, sve su to problemi koje odgovorna vlast mora da reši što pre to bolje.
Koji su najveći problemi, šta valja, šta ne valja?
– Sem izgradnje vodovodne mreže u pojedinim selima, nema pluseva za ovu vlast. Zamislite samo ćutanje na uzurpiranje imovine građana, diskriminaciju građana, na lažna obećanja o preseljenju Krivelja, muk o mukama Oštreljana, građana Brezonika, Slatine i ostalih sela, preseljenje dela Bučja, kakav je Dom kulture u Gornjanu, dvorac kneza Aleksandra Karađorđevića, kakva je “Kapija Bora”, te igre oko Savače, najava rušenja stadiona „Rudara“, propast dela javnog sektora, 370 miliona dinara subvencija za toplanu i najava toplane na sečku da bi se smirili razočarani građani, popločavanja trotoara kao veliki infrastrukturni projekat, katastrofalno stanje kanalizacione mreže, prljave ulice, blatnjavi putevi na sve strane (pogotovo put ka Krivelju), prevareni građani u vezi projekta energetske efikasnosti, ekološke muke i poltronsko ponašanje prema zagađivačima…
U sudskom si sporu sa gradonačelnikom Bora…?
– Ponašanje gradonačelnika Bora je posebna priča. On sredstvima građana vodi ličnu promociju, uzurpirao je sve poluge vlasti, nema zamenika gradonačelnika, uvredama zasipa sve one koji ne misle kao on. U političkoj borbi mora postojati takmičenje argumentima. On to nije prihvatio već koristi razne uvrede. Nije se pojavio na prvom sudskom ročištu. Očekujem da sud presudi na osnovu zakona, mada je u zemlji Srbiji sve moguće. Verujem da su sve činjenice na mojoj strani i da bi sva druga presuda predstavljala nešto što bi društvo odvelo u smeru bezakonja sa nesagledivim posledicama. Poslednja sednica Skupštine grada pokazala je da gradonačelnik ne preza od nastavka iznošenja uvreda. U dogovoru sa pravnim timom dogovoriću se za sledeće poteze. Zbog porodice, prijatelja, poznanika, komšija, zbog građana Bora, ne želim da bilo ko iznosi neistine i uvrede na moj račun. Pogotovo ne neko ko bi to poslednji mogao i smeo.
Ko je pozicija a ko stvarna opozicija?
– Izborna 2022. je godina šansi za Bor i Srbiju. Jedanaest godina Bor vodi jedna te ista vlast presvučena u različite dresove. Za to vreme uzurpirali su sve i svašta. Podsetio bih građane da sam 2018. godine upozoravao Borane šta im se sprema, od prodaje RTB Bor do nastavka propasti javnog sektora. Džipovi bez tablica na poslednjim lokalnim izborima bili su najava katastrofe. Danas aktuelna vlast formira svoju opoziciju, finansira, usmerava, danas, oni koji su do juče podržavali ovu vlast, aplaudirali, odjednom sebe predstavljaju kao njihove protivnike. Ta lažna opozicija, grlata, bezobrazna, ohrabrena, predstavlja veliki problem i žalosna je posledica nakaradnog sistema vladanja bez odgovornosti. Dom kulture u Boru je delom privatizovan, a delom uzurpiran od strane SNS-SPS koalicije… Da bi Dom kulture imao svoju namenu, mora se smeniti ova vlast.
Idu izbori, šta valja činiti?
– Izborni uslovi su katastrofalni za opoziciju, favorizovanje vlasti je izraženo, od medija do zloupotrebe svih resursa. Vlast pritiska zaposlene u javnom sektoru, novac iz budžeta koristi za kupovinu poverenja i glasova građana. Uveren sam da će Borani prepoznati one koji su uvek bili na njihovoj strani, nisu ih lagali i da ovog puta ne sme da bude grešaka!
Svim građanima Bora čestitam Božićne i novogodišnje praznike sa željom da 2022. godina bude godina preokreta i boljitka za sve građane.