Da nije bilo Srpske vojske u novembru 1918. godine, u Dalmaciji bi danas maternji jezik verovatno bio italijanski. Italijanu su nakon propasti Austrougarske želeli da od Jadrana naprave njihovo more, odnosno naše more kako se govorilo tada u Rimu. Hrvati u Dalmaciji tada su sa nestrpljenjem očekivali srpske vojnike koju je ka obali hitali iz Splita.
Načelnik Dubrovnika, Pero Čingrija je 13. novembra 1918. godine ovim rečima obratio oslobodiocima.
– Srpski vojnici. Jednokrvna braćo naša. Pozdravljam vas kao nosioce reda i slobode, zatočenike novog sveta koji se na razvalinama istrošenog, propadajućeg podiže. Pozdravljam vas u ime našeg i vašeg grada. Živela Srpska vojska, živeo Kralj Petar, njen vrhovni zapovednik. Živela sloboda i jednakost naroda velikih i malih. Živela država sjedinjene braće, Slovenaca, Hrvata i Srba. Živela Jugoslavija – poručio je Čingrija.
U tom trenutku u Splitu su se plašili da će u grad ući Italijani. Stanovništvo je bežalo u unutrašnjost, u susret Srpskoj vojsci. Na sreću i zadovoljstvo Splićana, Srbi su stigli pre Italijana.
Oslobodioci
Popodne, 20. novembra 1918. godine iz Metkovića je stigao brod „Almiso”. Iz njega se iskrcalo 106 vojnika, sedam oficira i 12 konjanika. Oni su nosili šajkače i šlemove sa srpskim orlom i ocilima. To je bio odred 13. Puka Hajduk Veljko, pod komandom majora Stojana Trnokopovića.
Ceo split slio se na rivu. U ime privremene vlade oslobodioce je dočekao doktor Smodlaka koji je govor počeo rečima: „ Braćo, srcu našem najmilija. Neumrli vitezovi srpski.”
– U ime svekolike Dalmacije vama kličem. Dobro nam došli nepobedivi sokolovi naši. Dobro nam došli oslobodioci naši, diko naša, ponosu naš. U ovom ste gradu danas daleko preko granica Dušanovog carstva. Vi osvajate i stvarate novo , kud i kamo veće i silovitije carstvo. Jugoslaviju – izgovorio je Smodlaka.
U knjizi „Srbija od vinčanske civilizacije do 1918. godine”, autora Ratomira Maksimovića, zabeležene su i reči Maje Čulić-Nižetić koja je poručila da će „srpski Split i ova krasna zemlja znati da bude dostojna vaše krvi, prolivene po poljima Makedonije i po krvavim bojištima Evrope.”
Da li su znali za te reči oni koji su 1991. godine gazili cepali sve što je bilo vezano za Srbiji i Jugoslaviju.
Izvor: Politika
Fotografije: Brana Filipović, Braničevski Svetionik, br. 10, Požarevac