Bor, 19. oktobar – Malo ko je primetio jučerašnju izjavu Igora Novakovića, direktora Centra za međunarodne i bezbednosne poslove ISAC ( Danas, rubrika Ekonomija) o tome kako saradnja sa kineskim investitorima u Srbiji nije bolja strana naših vlasti, pogotvu kada je u pitanju sporazum sa kompanijom ZiĐin i Borom. U sporazumu između Vlade Srbije i ZiĐina, podseća Novaković, „mogu se naći mnoge nelogičnosti koje idu u korist kineskog investitora„. On doslovno kaže:
„To je uzrokovalo da je u pojedinim danima, a postoji i sudska presuda, ZiĐin odgovoran za aerozagađenja u Boru. Prema sporazumu, Srbija garantuje da je RTB Bor u dobrom stanju i definisan je neodređeni ekološki prelazni period. Da li to znači da se neće tražiti odgovornost investitora za zagađenje životne sredine? Jasno je da smo želeli da se Bor skine sa budžeta i da je investicija bila nužna, ali mislim i da smo u pregovorima mogli bolje da zaštitimo ineterese, pogotovu jer smo znali da su u Čukaru Peki nađene naslage bakra i plemenitih metala procenjene na 150 miljardi dolara“.
Ovde je, smatra vanredni profesor Fakulteta za bezbednost i diplomatiju u Beogradu, Dušan Proroković, najveći problem u nefunkcionisanju institucija. Zaključak je – da je, samim tim, razumljivo i logično da i Rio Tinto „traži iste uslove kao i Kinezi u Boru“.
Za građane, pa i celu javnost, u Boru i istočnoj Srbiji ove dve izjave, nesumnjivo kompetentnih stručnjaka i poznavaoca prilika, mogu da se smatraju eksluzivnim. Svakome jeste bilo poznato da sporazum, ugovor, sa kineskim partnerom nije bio na našoj strani, jer se očigledno videlo da vlast ne preduzima odgovarajuće, zakonske mere protiv svakodnevno vidljivog, opasnog zagađivača atmosfere. Nisu, bar ovde, bili poznati detalji koje su izneli Novaković i Proroković. A da se radilo u korist svoje štete, jeste još kako.
Najpre, niko nije smeo da garantuje da se RTB prodaje u ispravnom stanju. Svi su znali da nova topionica ima niz manjkavosti, da su znatno prekoračeni rokovi gradnje, da je koštala „božju kišu para“, da nije imala neophodne dozvole za rad, da je bilo svega i svačega i da je o mnogo čemu nadugačko i naširoko pisano u domaćim i svetskim medijima. Nažalost, sve vreme gradnje (zvanično, tri i po godine, a Kinezi danas najavljuju novu, trostruko veću topionicu za dve godine i sa neuporedivo manje para), ni jednog trena nije konustovan naš, borski i jedini takav srpski Institut za rudarstvo i metalurgiju. Sevali su stranci i frime „tašna – mašna“. Opravdana je pretpostavka da kineskom investitoru nije rečeno da je nova, u stvari rekonstruistana topionica sa vazda nedostataka.
Zato nema razloga da se ljutimo na ZiĐin uprkos svakodnevnim stresovima od prekomernog zagađenja. Krivac je naša država i institucije koje, evidentno je, nisu odradile posao kako treba. Molimo Boga i Kineze da tu, najsavrmeniju i najavljenu, ogromnu topionicu završe što pre i da grad Bor prodiše punim plućima ukoliko opet ne bude, kao uvek do sada, nekih neplaniranih problema.
U tom sporazumu države i kineskog investotora, videli smo, „mnogo je nelogičnosti koje idu u korist kineskog partnera“. Tako se dogodilo da je i Borsko jezero sa Domom odmora u Brestovačkoj banji, kao i još niz nepokretnosti, bespotrebno otuđeno stranom investitoru. Ni oni sami, sigurni smo, nisu mogli da veruju. I danas im se ugađa i daje na volju, najverovatnije shodno spomenutom sporazumevanju. Strašno, gotovo neverovatno. Da je pitan ili uvažavan bilo ko ozbiljan u Boru, recimo Institut ili Tehnički fakultet, sigurno bi bilo drugačije i korisnije, i za Bor i Srbiju. Pustilo se poilitičarima, i ko zna kome sve, da rade kako im padne na pamet. Čak je, ne verujemo jedanom, slagan i predsednik Republike rekavši da će „nova topionica biti pravo čudo od tehnologije i kao apoteka“, a ne kao ranija izraubovana i propala gvožđurija. Mnogi su, od sindikata do novinara i najpriznatijih stručnjaka, ukazivali na pogubno upravljanje i lošu gradnju i ponašanje rukovodstva. Čak i naši stručnjaci u inostranstvu, nekadašnji studenti borskog Tehničkog fakulteta (primer je doktor Dačić sa Novog Zelanda i profesor Krstić iz Vašingtona), dve godine su vodili tešku borbu da se RTB ne prodaje dokazujući da je moguće vraćanje na stare, plodonosnije grane. Doživeli su poniženja, usotalom kao i njihove sadašnje kolege iz Bora na čelu sa Institutom.
Saznali smo, eto malo i sreće, da rezerve bakra i zlata u rudokopu Čukaru Peki vrede više nego što smo mogli i da pomislimo, i da i to ljudima iz Vlade Srbije nije pomoglo da odgvornije priđu prodaji RTB-a i zaštiti celog ovog kraja. Danas je, upravo zbog svega toga, đavolski teško i mučno preseliti Krivelj ili oduzeti očevinu i dedovinu građanima Bora. Cela sela su u komadanju i pod ekološkim udarima najgore vrste.
Ko su ti sveznajući političari i predstavnici merodavnih institucija, gde su danas, imaju li bar grižu savest što su opasno oštetili ne samo ekološki propali Bor sa okolinom, nego i Srbiju? Posledice će potrajati, neke neće ni prestati. U svakom društvu koje drži do sebe, oni bi morali kad – tad da podnesu račune.
Ovde u nama najlepšoj i najdržoj Srbiji, neki od njih će, ubeđeni smo, upregnuti sve snage da dobiju još jedne izbore i čekaju novu priliku, novu prodaju čak i nacionalnog bogatsva kakvo su podarili garavi Bor i jedini Gospod Bog. Ne opraštaj im, Gospode!
Ono što je zanimljivo, niko, pa ni gospodin Igor Novaković ili ma ko drugi ne spominje i ne navode se pravi uzroci otuđenja RTB-a.
Sada se svi sete i „Čukaru Peki“ i mnogo čega a već će se kao sutra uspostaviti da imamo još dva – tri „Čukaru Peki“ a što veoma dobro znaju najstariji geolozi u Boru posebno i bivši ljudi iz Institua za bakar u Boru.
Prava pozadina prodaje i ustupanje RTB-a Bor kineskoj kompaniji je i dalje zavijena u foliju.
Sve ovo drugo, što se sada dešava je samo posledica sveukupnog odnosa nekadašnjeg „političkog“ menandžmenta koji je vladao RTB-om dugi niz godina i nije menjan jer je podjednako služio svim režimima,koji su se u ovom periodu menjali,od Miloševića pa do danas na iste načine.
Godinama je pripremljen scenario, ne zbog nerentabilnosti RTB-a, kako se celom stanovništvu Srbije prikazivalo, već je tu sasvim druga priča u pitanju.
Naravno da su sada posledice svega navedenog u teksu, katastrofalne za svo prvenstveno stanovniištvo Bora i svih okolnih sela.
I slažemo se sa gospodinom Novakovićem – kinezi su poprilično prevareni kada se tiče nekakvog lažnog „stanja“ u kome su se nalazile pre svega proizvodni kapaciteti.
Brzina da se RTB utopi u raznim međudržavnim razgovorima i dilovima između države Kine i Srbije, nije dalo mnogo vremena kompaniji ZIJIN da pročešlja „kravu koju navodno kupuje“.
Posledica svega toga i mnogo više onoga što se ne zna, je da sada naša vlast, da bi sebe „oprala“ u tom dilu sa kineskom kompanijom, ćuti i omogućava sve ove stvari kojima dozvoljava kineskoj kompaniji da radi na terenu. Ceh tom dilu plaćamo mi građani Bora, Majdanpeka i meštani svih okolnih sela i naselja i u Boru i u Majdanpeku.
To se najbolje vidi na jednoj činjenici, da ZIJIN, uz jako male korekcije, nije menjao nikakav kadar u sada njihovom menandžmetu, već su tu skoro svi zaostali kadrovi bivšeg rukovodstva RTB-a. A ti veoma dobro znaju kako da kalkulišu, lažu i mažu, kako sve građane grada Bora tako i sve građane okolnih sela. Kinezi njih sada upotrebljavaju samo dotle dok od njih ne nauče sve narative ovog napaćenog naroda.
Ako pogledate samo sastav Opštinskih odbornika, lepo samo prebrojite koliko je tih odbornika zapravo zapošljeno i deo su sadašnjeg menandžmenta ZIJIN-a? Pa je onda veoma jasno zbog čega se u gradskoj Skupštini ne prihvataju mnoge tačke dnevnog reda koje bi išle u prilog i gradu i selima tj.svim meštanima grada Bora.
Ruka ruku mije i to je savršeno jasno, a zaluđeni narod se kolje među sobno oko nekakvih partijskih i političkih stranaka i time se zamajavaju a ne vide šta je sve u pozadini svega što im se svakodnevno dešava ma kojoj partiji pripadali ili bili članovi.
Veoma jeziva stvar koja će se verovatno prekinuti i sve ljude otrezniti kada prestane obaveza ZIJIN-a po Ugovoru o strateškom partnerstvu i odmrzavanju moratorijuma na plate i broj zapošljenih od 3 godine koji ističe krajem ove godine.
Tek tada će se kinezi zahuktati punom parom i tek tada će svo građanstvo Bora i Majdanpeka videti šta znači dolazak kineske kompanije za profitom jer ih ni ljudstvo ni starosedeoci ni građani Bora ne zanimaju. Oni su došli da profitiraju a ne da podižu Srbiju ili Bor i Majdanpek.
Čim pre to većina ljudi jednom shvati, tim će svima biti jasnije šta se zapravo sa njima dešava a svi ćute i nabijaju glavu u pesak pod izgovorom- „Ćuti da nije gore samo“!
Pa ima i gore, ali tek posle decembra meseca, a uz možda malo molbi zbog izbora u aprilu, kinezi odlože sve što nama tek spremaju nakon aprila meseca.
Živi bili pa videli.