Bor, 23. mart – Igor Petrović, Miodrag Novaković i Slobodan Marković danas voze teške kamione na kriveljskom kopu, a do pre samo godinu dana terali su šlepere i hladnjače po Evropi. Odlučili su da se vrate u rodni grad i okušaju sreću u Zijinu, pošto su čuli za odlične plate i uslove rada.
Najmlađi među njima, tridesettrogodišnji Slobodan, kaže da se u Serbia Zijin Copper zaposlio 2021. i da je pre toga dve godine vozio šleper u austrijskoj firmi koja se bavi međunarodnim transportom. Uprkos dobroj zaradi u inostranstvu, odlučio je da se vrati u Bor prvenstveno zbog porodice, ali i šanse da se odmah zaposli i prima pristojnu platu. – Iako sam i u inostranstvu radio kao vozač, a i ovde vozim „belaz“ od 220 tona, ne mogu da uporedim ta dva posla. Prosto, ovde je bolje zato što si kući. Tamo spavaš i jedeš u kamionu, nemaš gde da se istuširaš, a kuća je – kuća. Ne žalim ni za zaradom, koja u Evropi jeste bila bolja, ali je plata koju primam u Zijinu odlična za današnje uslove.
Slobodan kaže i da mu je posao sada lakši od onoga u inostranstvu, jer u rudniku nema gustog saobraćaja, pa je odgovornost vozača mnogo manja. – Nema veze što su ovo veliki kamioni, pa i šleperi su veliki. Ovo je jednostavnije, a rudarski kamioni su odlični i jaki.
Slobodanov kolega Miodrag Novaković na kriveljskom kopu vozi kamione već šest meseci, a do pre dve godine je po celoj Evropi u hladnjači prevozio hranu i lekove za jednu italijansku firmu. – Vozio sam od Švedske do Sicilije i dobro zarađivao, ali je porodica insistirala da se vratim kući. Dao sam otkaz u Italiji ne znajući kada ću moći ponovo da se zaposlim. Rukovodeći se onom „za vozača uvek ima posla“, vratio sam se u Bor i pokušao u Zijinu. Sada sam tu i vozim damper od 220 tona. Nije mi teško, konačno sam svoj na svome, a i plata je dobra – ističe Novaković.
Najiskusniji među njima, Igor Petrović, kaže da je poslednjih deset godina radio u četiri firme koje se bave međunarodnom špedicijom. – Odlučio sam da se vratim u Srbiju i Bor jer mi je nedostajala porodica, a i umorio me rad „preko bare“. U međuvremenu su se stekli uslovi da se ponovo zaposlim i da mogu pristojno i u Boru da živim od onoga što znam da radim – priča Petrović. I on, poput njegovih kolega, kaže da mu posao u rudniku lakše pada od autoputa.
– Tamo su velike gužve, saobraćaj, papirologija. Ovde sam opušteniji, jer radim osam sati i onda odem kući. Plus, platom sam veoma zadovoljan – kaže ovaj četrdesetpetogodišnjak.
U rudniku „Veliki Krivelj“ zaposleno je 697 radnika, od toga 197 vozača. – Njih 15 nam je prošle godine došlo iz inostranstva, gde su vozili kamione, šlepere ili hladnjače. Kamionska flota kriveljskog kopa danas broji 30 velikih kamiona, od 220 i 240 tona, i 15 manjih. U narednom periodu dobićemo još 10 velikih dampera od 240 tona i 10 malih „tonlija“, pa će nam sigurno biti potrebno bar još oko 100 vozača– kaže upravnik Dejan Mitić.
Autor: G. Tončev Vasilić