Bor, 23. septembar – Iz dana u dan, a u Boru, maltene iz sata u sat, građani doživljavaju granične vrednosti prekoraćenja sumpor – dikisida koji najdirektnije utiče na rad pluća i srca. Uz tu zatrovanu nepogodu dolazi i prekomerno prisustvo opasnog po zdravlje ljudi – arsena. I što je još gore, situacija sa zagađenjem vazduha i u ovoj, 2021. godini standardno je loša, bez ikakvih izgleda za poboljšanje, posebno danas kada užurbano krećemo u novu grejnu sezonu. Adekvatne mere i dalje izostaju.
Ovo je napisano u današnjem izdanju portala dnevnih novina Blic.
A šta građani u Boru mogu svemu tome još da dodaju? Imaju toga, i još svačega, i te kako. Ali, ko će i kad da ih sasluša, njihova dosadašnja iskustva su više nego negativna. Možda je dovoljno pojasniti nedavni borski nastup ministrarke zaštite životne sredine Irene Vujović koja je, ničim izazvana, izjavila da su dnevna zagađenja u avgustu u poređenju sa istim vremenom lani – neuporedivo povoljnija. Ona je zapravo i doslovno rekla da je ekološka slika u Boru danas „primetno bolja“ jer je glavni zagađivač – topionica bakra dobila opremu za odsumporavanje. Većinski vlasnik kompanije najavio je i novi proizvod – gipsane ploče kako bi se smanjile emisije sumpor – dioksida. U najavi je i gradnja nove, ogormne topionice koja bi trebalo da iznikne za jedno dve godine. Satna prekoračenja, koja dokmalo guše ceo grad sa okolinom, nisu ni spominjana. Zašto?
Odgovor na ovo uobičajeno pitanje nije težak – vlast pokušava ( u tome, zasad, nažalost i uspeva!) da zamagli ionako smutnu istinu o borskom zagađenju. Kako nekad, tako i sad. Ministarka izbegava da se suoči sa „satnim zagađenjima“ jer je reč o alarmantnoj opasnosti po živi svet! Nije čudo ako se zna da je i ona, kao gotovo i svi ostali ministri i funkcioneri, iz iste stanke na vlasti. Tako su činili i oni ranije, ali to ne može da bude nikakvo opravdanje. Umesto da se glasno saopšti istina i narodu pogleda u oči, izmišljaju se kojekakve nebuloze i ubrizgava bljutavo, prepoznatljivo politikanstvo. Kako shvatiti izjavu ministra da je ekološka slika bolja kad se svaki građanin Bora svakog časa susreće, na svakom koraku, sa opasnim udarom na njegovo zdravlje. Zar je moguće nešto toliko izmontirati i politički ofarbati da i ono što se najneposrednije vidi i oseća – niti vidi, niti prmećuje. Koliko god zvanično govorili da se ulaže veliki novac u ekološke projekte, u gradu kraj mrtve Borske reke sve je gore i nepodnošljivije. I to naprosto ne može da se sakrije.
Građanima je aposlutno svejedno da li će ministar da se zove Vujović ili dragačije, da li će neko zbog ekološke katastrofe u Boru podneti ostavku ili neće. Ovde je uvek ista priča. I umesto da se odgvorni debelo kazne za nekvalitetno izgrađenu topionicu, oni se i nagrađuju, ili i dalje čine iste ili slične rabote. Lokalni moćnici slepo slušaju nadređene u Beogradu, opoziciju po običaju niko ne sluša, stručnjake još manje, narod pogotovu. I tu se krug zatvara, i još se pojačava ružičastim pamfletima i svakojakim izmišljotinama.
Dajmo jedanput otvoreno, narodski, kako valja i treba da se razgovara, dogovara i odlučuje. Bar kad je ekologija, pogotovu ova u Boru, u pitanju. Životi građana su najvažniji, ponovimo po milioniti put. Uporedimo samo broj umrlih od kovida19 u Boru (oko 200) sa nekim drugim sredinama približne veličine i dobićemo poražavajuće procente. Ne mora da se veruje novinarima, poslušajmo recimo prvog dugogodišnjeg borskog ekološkog, dokazanog stručnjaka, Toplicu Marjanovića. On se upravo tom boljkom bavi ovih dana. A, što je bitno, čovek je sigurno upućeniji i stručniji i od ministra za zaštitu životne sredine u Republici Srbiji. I ne samo Nje.