Bor, 13. novembar – I Bor kao i mnogi drugi gradovi u zemlji ima svoje murale i grafite. Nekad su duhovito, nekad drugačije, uvek smišljeni s jezgrovitim porukama. Ima i pogrda. I lepih, lepršavih, cvetnih i zanimljivih na svoj način. Ovi poslednji su najverovatnije političke prirode i o njima ne bi trebalo trošiti puno reči. U novijoj istoriji Bora dva, tri grafita su ostala najduže, i bila su pamtljiva, bliska: na izbledelim zidovima stadiona FK Bor: “Bodovi ostaju OVDE” i posebno, nešto kasnije, pojavio se lik fudbalske legende Miloša Milutinovića s natpisom “Plava Čigra – Dobro pamtim sve” i sad, od pre dva dana, osvanula je vulgarna parola “Milikiću …… Bor si izdo”. Digla se prašina, najviše zahvaljujući upravo gradonačelniku Milikiću. Malo čime izazavan priredio je, prošlog vikenda, konferenciju za medije kako bi izgrdio građane zbog ekološkog skupa ( i navodnog kucanja na prozor menze u TIR-u) koji su, po zna koji put, jedino zahtevali čist i zdrav vazduh i ekološku istinu o najzagađenijem gradu Evrope. Da le je to okupljanje imalo i neke druge konotacije, to je treće pitanje. Gradonačelnik je, isto po ko zna koji put, pohvalio radnu atmosferu kineskog privrednog partnera, poboljšanje standarda, nova ulganja u rudarstvo i metalurgiju, u ekologiju, brže zapošljavanje. Čulo se nešto već poznato, istinito i s dozom ( sve prisutnijom boljkom) udvaranja “velikom bratu”, što je teško demantovati i na svojim i nesvojim medijima. Takvo ponašanje protestanti i deo ostalih građana shvatio je nekom vrstom IZDAJE sopstvenih, borskih interesa, slabljenjem borbe naroda za zdraviju životnu sredinu i objektivnijem i potpunijem informisanju.
Da li je gradonačelnik zaslužio takav oštar i brz “šamar” s druge strane, neka ostane za razmišljanje? Bilo kako bilo, osvanule su neugodne, drske i vulgarne parole na najprometnijim i najuglednijim mestima u gradu ( i jedna u centru Zlota) s nedvosmislenom porukom gradonačelniku da ne treba da se svrstava na stranu “beogradskih mangupa” i stranog pobratima tek tako i da je neophodna lakša i primerenija rertorika. Oni, naši jedini i najdraži građani, zvali ih ovako ili onako, pogrdno ili pohvalno, uvek su u prvom planu i – ne kao gosti u kafani – “uvek su u pravu”. Ume, dabome, i narod da pogreši, ali je to manje opasno i zabrinjavajuće od pojedinaca na važnoj funkciji koji se grčevito i silno bore, najviše ili isključivo, za partijske interese. Još gore je ako se ti interesi prenesu i na ličnu pohlepu .U ovom slučaju, gradonačelnik je reagovao na neukusne parole na stegnut, ni malo pomirljiv način. Maltene, poistovetio se sa autorima parola. Štaviše, sve to može da se razume i drugačije, jer je poruka u obraćanju, na trenutke, previše oštra. Ni retki komentari na društvenim mrežama nakon toga nisu bili mirni i korektni. Obistinilo se staro pravilo, jedna nevolja rađa drugu. Da ne spominjemo prestroge izreke.
Šta će se dalje događati, videćemo. Ali, svakome je načisto da je najbolje da se strasti smire i da, i jedni i drugi, nađu zajednički jezik i krenu u odlučnu borbu za boljitak Bora. Vlast drži većinu medija pod kontrolom i može kad god hoće da plasira koje god želi priče, ali građani, pogotovu u lokalu, ne mogu, niti imaju prilike da otvoreno, demokratski, u dostojanstvenom dijalogu progovre o svojim mukama i jadima. Nije sve tako blistavo i napredno kako slušamo i na raznim TV gledamo, i kako se “ s nivoa”, lokalnog ili onog drugog, predočava. O tome ne treba polemisati. Da ima više demokratskog i obostranog, ne bi se događale iritantne parole – bodovi bi zaista ostajali OVDE. Ne bi nam se dešavalo da muku i znoj ovog naroda, i božji dar – rudnike bakra i zlata, previše drugi koriste, a mi, – zar i to treba dokazivati – ostajemo u zapećku i ćutke, pomalo kukavički, sležemo ramenima.
Izabranici građana imaju stalnu obavezu da su u razgovoru i dogovoru sa narodom i da osluškuju i poštuju ne samo svoje izborno telo. A ne da se, na primer, prodaje nacionalno bogatstvo oličeno u bivšem RTB- u, a Borani da budu isključeni iz tog pazara. I kad se očekivalo da će, ako se već nešto tako vredno i značajno, otuđuje, biti bar čistog i zdravog vazduha, ono nema ni poštenog i iscrpnog razgovora o toj životnoj temi. Odatle počinju sve brige i nedaće, odatle se valja breg nesporazuma i neslaganja. Još ako je sve to začinjeno i političkim primesama, onda se pišu parole i grafiti od kojih nikome, ne samo gradonačelniku, nije prijatno.
Komunalci će, kao i ranije, parole izbrisati, ali i u buduće, nažalost i trajnu sramotu, ostaje glavna poruka koja se decenijama ne sklanja, i koja je u samo dve reči objasnila sve naše probleme: DECA DIMA!
