Knjaževac, Vina, 13. novembar – Dragoljub je rođen u Vinu, Selo kod Knjaževca davne 1910. godine postao je jedna od najinteresantnijih ličnosti prestonice za vreme rata, a i nakon njega. Kao što često u životu biva, Dragoljub nije ni sanjao da će postati jedan od najpoznatijih akrobata i nastupati pred brojnim znamenitim ličnostima poput Tita i kraljice Elizabete kada je kao mladić završio kovački zanat.
U potrazi za poslom iz rodnog Knjaževca put je Dragoljuba naveo u Suboticu. Te 1928. godine baš u Subotici gostovao je cirkus, a tek punoletni Dragoljub opčinjen mladim akrobatama odlazio je svako veče na predstave, ni ne sluteći da se upravo tada kuvala njegova slavna karijera.
Oduševljen akrobacijama i sam je uvežbao jednu i prijavio se kod vođe cirkusa kao pomoćni radnik.
Već od samog starta vlasnik je uvideo talenat i entuzijazam koji je Dragoljuba izdvajao od ostalih, te je za veoma kratko vreme dobio i priliku da nastupa pred publikom.
Prvu tešku povredu doživeo je u Splitu, a nakon što su mu lekari rekli da ne mogu da ga izleče, mladi akrobata počinje proces samoizlečenja. Sam je napravio gvozdeni mider uz pomoć koga je ponovo stao na noge.
I pored svih njegovih neverovatnih vratolomija, danas bi verovatno ostao zaboravljen da nije snimio film “Nevinost bez zaštite”. Sam naslov govori o nevinosti i naivnosti njegovih akrobacija. Glavni protagonista njegovog filma je vremešni akrobata. Inspiraciju da snimi film Aleksić je dobio nakon snimanja dokumentarca o njegovim akrobacijama. Uspeh ovog filma, podstakao ga je da napiše scenario, režira i glumi u filmu u sopstvenoj produkciji i to baš 1941. godine, u ratom zahvaćenom Beogradu. Naravno da tada nije bilo jednostavno pronaći sponzora za film, ali je na kraju polovinu troškova prihvatio da snosi jedan beogradski automehaničar Ivan Živković.
Samo je publika bila blagonaklona prema Aleksićevom ostvarenju. Nemci su ga hapsili pod izgovorom da njegov film budi nacionalistička osećanja i uzbuđuje javnost. Nije mu bilo lakše ni po okončanju okupacije, jer su ga oslobodioci optuživali i zatvarali tvrdeći da je kolaboracionalista, jer je kupovao od neprijatelja bioskopsku aparaturu i filmske trake.
Posebno je interesantan zapis iz lista “Vreme” i “Pravda” iz 22. aprila 1940. godine, svojevrsno svedočenje o smrtonosnoj akrobaciji Dragoljuba Aleksića.
“Pred svoju senzacionalnu atrakciju, koju će izvoditi i na Međunarodnoj izložbi u Rimu, juče je poznati akrobata Dragoljub Aleksić, pred mnogobrojnom publikom na Kalemegdanu, izveo generalnu probu.
Leteo je nekoliko minuta držeći se zubima za kaiš, pričvršćen za avion. Ova generalna proba, pokazala je da nije tačna pretpostavka naših avijatičara, da se zbog velikog pritiska vazduha i pri minimalnoj brzini avion, aktobata Aleksić neće vratiti u avion. A to bi značilo sigurnu smrt.
Dragoljub Aleksić je prekjuče prvi put u životu seo u avion. Kada je pilotimaispričao da nema iskustva sa letenjem, ali da sutra želi da izvede izvesnu tačku pred publikom na Kalemegdanu, mnogi piloti su ga prekorili i odbili da upravljaju letelicom. Piloti su odbili da voze Aleksića jer su bili ubeđeni da će se tačka završiti tragično.
Međutim, Aeroklub je u ovome video jako lepu reklamu za avijaciju uopšte, te se potrudio da pronađe pilota. Tako da je jako brzo utvrđeno da će pilot biti Joža Križaj.
Pored toga što je pilot upozoravao akrobatu, da su vremenski uslovi nepogodni za izvođenje takve tačke, Aleksić je odlučan u svojoj nameri. Kada je avion poleteo i dostigao određenu visinu, Dragoljub Aleksić se popeo na krilo letelice, a zatim se spustio četiri metra ispod trupa aviona.
Vrhunac napetosti dogodio se kada je akrobata zagrizao kožni kaiš i raširio ruke. Tada je nastala duboka tišina.
Publika je bila ubeđena da on neće uspeti u svojon nameri, ali je sve prisutne ubedio u suprotno”, pisale su tadašnje novine.
Da se dobar glas daleko čuje govori i velika popularnost koju je Aleksić imao i van granica Srbije, pa je tako ostao zapažen i njegov nastup pred Engleskom kraljicom i Josifom Brozom Titom.
Osim velike hrabrosti i artističke veštine, ono što Aleksića čini još većim herojem sopstvenog i današnjeg vremena je velika humanost koju je iskazivao tokom svoje karijere, donirajući velika novčana sredstva različitim humanitarnim, sportskim i drugim udruženjima građana. Njegov evropski značaj i slavu potvrđuju brojni dokumenti, zahvalnice, priznanja kao i novinski članci koji veličaju Aleksićev lik i delo.
Javno je izvodio neverovatne poduhvate: savijanje gvozdene šipke, kidanje lanca zubima, hodanje po žici razapetoj između vrhova zgrada, bez zaštitne mreže… Leteo je iznad Kalemegdana, prvi put 21. aprila 1940, ali i ostalih evropskih gradova, držeći se samo zubima za uže ispod avionskog trupa.
Retki sačuvani filmski snimci svedoče o nesvakidašnjim podvizima ovog jedinstvenog čoveka. Nakon leta iznad Kalemegdana, „konkurenti“ su proneli glas da je poginuo.
Da bi dokazao da je živ, početkom jula 1940. je ispred „Šumatovca“ kidao zubima lanac.
Umro je 4. novembra 1975. godine i sahranjen je na Centralnom groblju u Beogradu.
Izvor: Kurir.rs