Bor, 25. septembar – Velelepni, po evropskim standardima, fudbalski stadion u Zaječaru, podno zelene Kraljevice, konačno je završen. Preostaje da se zvanično otvori. I to je bolja strana fudbalske priče u Timočkoj Krajini. I sve je dobro što se izgradi i što služi narodu. Na drugoj strani, Timok 1919 je ispao iz Srpske lige i našao se u zoni Istok, zajedno sa OFK Bor 1919, negotinskim „Hajduk Veljkom“, kladovskim Brodoremontom, boljevačkim Rtnjom, sokobanjskim Trebičom, ali i sa ekipama iz Zlota, Slatine, Trgovišta kod Knjaževca. Takmiči se, kao i Bor, u zonaškom rangu koji je, istini za volju, daleko, predaleko od elitnog društva. Timok 1919 je, u subotu, na starom stadionu, deklasirao Trebič pokazavši odličnu igru i nesumnjivu želju za povratkom u viši rang, u Srpsku ligu, tamo gde bi bar jedan timočki klub uvek trebao da se nađe. Sada je to Đerdap iz Kladova, prvak zone Istok u prošloj sezoni. Ambicije ne bi trebalo, kako god posmatrano, da ostanu u nižim rangovima u koje treba svrstati i srpskoligaški status. Bor i Zaječar zaslužuju, prvenstveno zbog tradicije, da imaju klubove u višem rangu, recimo u Prvoj saveznoj ligi, prvoj do Super lige Srbije. Danas je to nemoguće, i tako će ostati bar još neku godinu. Novi stadion pod Kraljevicom mnogo će da znači za fudbal u ovom delu Srbije, ali to nije sve – moderan fudbal iziskuje dosta više, više od igre. To je i prestiž, i ugled, i biznis, i, napokon – politika.
Do svega toga ne može da se stigne preko noći. Potreban je uporan, strpljiv i stručan rad. Fudbal postaje profesija i zahteva profesionalce – od igrača do uprave. Bor i Zaječar to nemju niti, bar zasad, mogu da obezbede. Još manje može da se očekuje od, primerice, jednog Kladova.
I Bor će, prema najnovijim informacijama, poraditi na rekonstrukciji svog stadiona „kraj pirita“. Neće biti kao ovaj veličanstveni objekat u Zaječaru, ali će izmeniti izgled i neće se stideti da primi i najpoznatije naše ekipe. Biće i više mesta za gledaoce, zameniće se propala ograda, urediti klubske prostorije. Dogovor je već postignut i grad bakra će stati iza svog stogodišnjeg, prvog sportskog društva u novijoj istoriji – FK Bor. Nažalost, ni to neće biti, očigledno je, dovoljno da se dosegnu viši rangovi. Kako danas stvari stoje, Bor i Timok biće glavni konkurenti za prvaka zone Istok i bilo ko od njih da ponese šampionsku krunu postaće samo mala odskočna daska u ambicijama i odlučnosti da se dostigne viši nivo. U ovim uslovima teško je zadržati najtalentovanije igrače, potrebno je vratiti navijače na stadione (što nije lako!), stvoriti stručne ekipe, negovati škole fudbala, pronaći stabilne izvore prihoda. Jer, fudbal je skup sport i bez snažnih sponzora ili stabilnih vlasnika kluba – nema ni odgovarajućih rezultata.
O novim stadionima u Srbiji, pa i ovom u Zaječaru, pobrinuće se, gotovo je izvesno, država, što ne bi trebalo da bude za sva vremena. Najgore je ukoliko se umeša politika i posluže samo za „jednokratnu upotrebu“ vlasti. U Boru je priča nešto drugačija: jaka kineska kompanija može da se stara o FK Bor i da čak kompletno preuzme u svoje ruke celu tu „firmu“, u Zaječaru je sve komplikovanije. A ni jedni ni drugi, bez obzira na nove ili obnovljene sportske objekte, ne mogu bez jake finansijske podrške. Ni lokalni budžeti (pa ni borski koji je veći nego ikad) ne mogu da izdrže toliki namet. Fudbal, nije nepoznato, može da potroši više para nego svi ostrali sportovi u jednom gradu. Zato se i dolazi do istine da novi stadioini nisu svemogući, niti su jedini uslov da fudbal krene uzlaznom putanjom u dužem periodu.
Fudbal nisu samo lepi (i poluprazni!) stadioni, fudbal je i nešto drugo. Danas – i nešto više od igre.
