Bor, 12. septembar – Ekološki ustanak u Beogradu, juče organizovan, izgleda da se nije “kačio” na Bor iako je bilo razloga, ne samo kad je u pitanju glavni zagađivač, kompanija ZiĐin. Bor je decenijama prva i najveća ekološka crna rupa Srbije i jedna od najpogubijih u Evropi. Uništena, mrtva Borska reka kao da nije više zanimljiva, ni zatrovani vazduh nad gradom i okolikom kao da se provetrio. Rudarski kopovi i jalovišta, oko hiljadu i po otkupljenih hektara za novi rudnik, iseljavanje sela Krivelj, trebalo bi da isto tako bodu oči kao i planovi Rio Tinta. Jer, ovde je ekologija oduvek bila posle ekonomije, danas možda i najviše.
Protest u Beogradu, po jednima je borba za zdravu i očuvanu prirodu, i drugima – to je ispolitizovana tema protiv aktuelnog režima. I jedni i drugi su, čini se, u pravu. Prvi da je, pođimo od Bora, ekologija na udaru investitora u veću proizvodnju bakra, vetroenergiju, toplotnu energiju, izgradnju mini hidroelektrana, otvaranje novih rudokopa. Građani se bune i protestvuju u Boru, Zlotu, Krivelju, Oštrelju, Donjoj Beloj Reci, Metovnici, Brestovcu, Slatini, u Majdanpeku i dolinom Peka. U Krivelju zbog izmeštanja celog sela i pravične nadoknade, u Slatini, Brestovcu i Metovnici zbog blizine rudarskih radova, u Brezoniku presušuju bunari, u Zlotu i Beloj Reci što se prekomerno crpe izvorišta i ostaju suve reke i potoci, u Sumrakovcu se gradi mini hidrocentrala, u Oštrelju prašina sa kopova zasipa sve živo… Da ima naroda na Crnom Vrhu i tamo bi se digla “kuka i motika”. Jer, izgradnjom vetroenergije biće posečene stotine hektara šume, hiljade hektara progutaće nova toplana na sečku u Boru, previše je divlje seče, u planu je otvaranje rudnika zlata na razmeđi Bora i Žagubice. Nekadašnja crna, borova šuma (po kojoj je i planina dobila ime), zajedno sa ostalim drvetom, nestajaće i odlaziti u rudokope, vetroparkove, u toplane i građu. I to je novi, nemilosrdni udar na zdravu životnu sredinu koja je u okolini Bora, ne samo u gradu, toliko narušena da o tome ne treba više trošiti reči.
I Borsko jezero biće sve manje turistička destinacija. Postaće spavaonica ili zanemareni turiastički dragulj u službi ovdašnjeg rudarstva. Jezerske vode biće sve više u svrsi prvobitne namene – u procesu prerade bakra. Hotel je već ovog leta bez turista.
Nego, ovde isplivava nova ekološka nesreća, a to je – crna sudbina Crnog vrha. Posečene šume za potrebe budućeg rudnbika zlata i vetroenergetskog parka, kao i toplane na sečku – neće moći tako brzo da se obnove. Celo to područje, uz Dubašnicu i Malinik, postaće verovatno još jedna ekološka tamna rupa o kojoj niko ne govori. Niko više ne spominje ni napušteni Hajat – grad na Crnom vrhu koji je “posekao” nekoliko stotina hektara rastinja. Sad je to pust grad, pustara i ruina.
I zaista, ovde nije reč o politizaciji, nego o ekološkom nasrtaju na živopisnu prirodu u grad Bor sa svih strana, i to nemilosrdno i sa malo razmišljanja o posledicama. To što premijerka i pojedini ministri izjavljuju da država čini neuporedivo veće napore nego ranije, nije dovoljno ubedljivo. Jeste da se rade vredni ekološki projekti, ali Bor je, da ne spominjemo ostala ugrožene područja, pa ni Jadar i Rio Tinto, ostao gde je i bio iako je RTB prodat strancima. Grade se i novi rudnici, i nove opasnosti su na pragu. Boru je preko glave i obećanja i upravo politički obojene ekologije. Pa zar Dinkić i ekipa njegovih vajnih eksperata nisu svojevremeno na gradnji kobajagi nove topionice i čistog neba nad gradom dobili izbore?! To ja ta najprovidnija politika. Upravo je danas u Boru i najviše tih iz Dinkićeve stranke Ujedinjenih regiona u aktuelnoj vlasti. Promenili su samo partiju i nastavili istu ili sličnu priču. Eto, Ministarsto zaštite životne sredine izdvojiće nekih 20 miliona da se sagradi Omladinski eko park u Boru preko puta Stunetskog doma. I jeste to lepo i korisno, ali tamo već decenijama postoji takav park. Nešto će se kao popraviti i pridodati, novac će se potrošiti, i tako ćemo rešiti problem. Ne, borska ekološka užas, i ova sadašnja, i ona moguća kasnija, ne otklanja se pranjem ulica, zatvraanjem prozora, čaprkanjem po parkićima, farbanjem zgrada sa jedne strane.
Shvatite, pobogu, da se borski i slični ekološki nagomilani problemi ne završavaju retorikom i političkim prepucavanjima, nego izdvajanjem ogromnog novca u savremene tehnlogije, planskim očuvanjem i zaštitiom prirodnih resursa i strogom i doslednom kaznenom politikom.
A to što su juče u Beogradu i neke političke stranke koristile “ekološki ustanak” za svoje ciljeve, pa to je apsolutno druga tema i nema ama baš nikakve veze recimo sa predstojećeom masovnom sečom drveta na Crnom vrhu i okolini.