Bor, 16. februar – Zbor građana u selu Krivelj, održan juče, sem verbalnih sukoba sa gradonačelnikom Bora i prvi put izrečene najnovije lokacije za preseljenje, najavio je i mogućnost da planina Deli Jovan postane drugi “Čukaru Peki”, rudokop sa bogatom rudom bakra i zlata. Inženjer Dragan Nikolić, odličan poznavalac rudarstva i meštanin Krivelja, saopštio je da je i na toj planini u istočnoij Srbiji, pronađena ruda plemenitih metala sličnog sadržaja kao i u okolini Bora. Tom prilikom čulo se još manje poznatih ili do sada skrivanih infromacija kao, na primer, da su dobijene vodne dozvole za korišćenje Peka, Brestovačke reke i još nekih vodotokova u ovim područjima, što znači da vlasnici rudnika mogu nesmetano da ih upotrebljavaju i – zloupotrebljavaju.
Gradonačelnik Bora Milikić rekao je da se više od 130 domaćinstava u Krivelju izjasnilo za preseljenje na novu lokaciju – na potez između Šarbanovca, Metovnice i Zlota. Za dve godine prseljenje bi moglo da se završi i započne novi život. U međuvremenu kako će se i gde živeti, ostaje da se iznađe rešenje.
Pojedini mediji, kako je to kod nas i nažalost već običaj, izveštavali su o pogubnosti širenja rudarskih kopova i teškoćama naroda u tim područjima, drugi su, trudeći se da budu po volji vlastima, ulepšavali stvarnost. Ipak, nemoguće je bilo kome pobeći od surove istine da je i selo Oštrelj nadomak ogromnih jalovišta. Ova dva sela, kao i Slatina, nisu samo na udaru zatrovanog industrijskog dima, nego i prašine koja im, svom silinom i besom, zagorčava život. Da jesu ekološki stradalnici – jesu. I to ne od juče, mnogo, mnogo ranije od dolaska kineskih investitora. Sada je jedino opasnost veća, jer se rudnici šire i novi otvaraju, što ne može da se ne vidi i ne čuje.
Čak i na najnovijoj lokaciji za preseljenje Krivelja, geolozi su dobili prava da istražuju. U ataru Bora 25 je mesta spremnih ili su u toku istražni radovi. Previše da bi se govorilo o zelenoj, zdravoj i čistoj okolini grada bakra, kakva je vekovima krasila ovaj deo Srbije.
S intenzivnim rudarenjem i planovima za nove poduhvate, Bor je u celoj zemlji u prvom planu. Nisu samo Krivelj, Oštrelj, Slatina i još neka sela na udaru. I putevi, reke, izvorišta, jezera, plodne njive, šume, voćnjaci – sve je pod rudarskom kapom. Da li je mi “krojili” ili stranci, nema nekih uočljivijih razlika. Bor i okolina su, nesumnjivo je, daleko više izloženi rudarenju nego recimo Jadar. Zato je i meštanin Oštrelja, Miroslav Božinović, javno u kameru rekao:
– Neka predsednik Vučić dođe i u Slatinu i Oštrelj i “vidi na licu mesta šta se i kako radi, jer nisu Jadar i Rio Tinto važniji od nas, niti imaju veće probleme. Naprotiv” .
U Krivelju je meštanka, isto u kameru, jedva izgovorila:
– Preseljenje sela je teško, život u njemju je danas još strašniji”.
A moglo je pre dolaska kineskog Ziđina da se, bar sa Kriveljom ( jden deo sela se početkom osamdesetih već selio), reše i nesporazumi i izgradnja novog naselja. Godinama se natezalo i razvlačilo ovo goruće pitanje, i onda i sad. I što je najneshvatljivije. I onda, i danas, politiku, s manjim finesama, vode jedni te isti, samo im se partije drugačije zovu.
Da li je, zapitajmo se, u Kini nešto tako moguće? Da li oni koji bi neki njihov RTB Bor doveli do bankrota i prodaje mogli više da se pojave bilo gde, pogotovu u političkim vodama?
Odgvori se mogu dobiti, ne u Kini, nego baš u selu sa čitiri rudnika, u Krivelju.