Bor, 15. decembar – U četvrtak, 8. decembra, napustio nas je diplomirani inženjer metalurgije, dugogodišnji rukovodilac Topionice i rafinacije Vladimir Janošević. Okrutnom igrom sudbine, iznenada, bez najave, kako to i biva kada odlaze najbolji, u 69. godini zaustavljen je još jedan bogati metalurški život.
Golemim iskustvom i inženjerskim opusom veteran, Jaške je vedrinom, u čijem središtu je bila ogromna ljubav prema svojim metalurzima, najavljivao dugo trajanje. Svakoga dana dolazio je u topionicu sa onoliko snova koliko ljudi nemaju ni za ceo život. U njegovom srcu je bilo toliko želja i ljubavi da ono ni samo nije moglo da ga isprati. Ubilo ga je.
Jaške nije voleo gorku reč i bio je beskrajno duhovit čovek. Sjajna dosetka, koja je u sekundi isijavala, znala je da razgali i metalurge, i brojne prijatelje. Od kako se 1984. godine zaposlio, bez njega ne pamte dan u TIR-u. Kao pripravnik je najpre upoznao pogon elektrolitičke rafinacije, a istraživao ga i unapređivao kao tehnički rukovodilac Elektrolize, rukovodilac RJ za proizvodnju bakra i kao upravnik. Iako je uvek bio deo menadžment tima, Jaške je najmanje šefovao, bilo mu je važno samo da je u topionici i da radi sa kolegama. Ipak, treba reći da je trećinu radnog staža, od 2008. do 2018. proveo na najvišim funkcijama u TIR-u i obavljao najodgovornije poslove. Godine 2008. bio je imenovan za zamenika direktora proizvodnje u TIR-u, a potom je obavljao funkcije izvršnog direktora za proizvodnju, zamenika direktora TIR-a, vršioca dužnosti direktora TIR-a i rukovodioca ogranka TIR.
Predat poslu, za koji se školovao na Univerzitetu „Kiril i Metodij“ u Skoplju, Jaške nije pokazivao umor. Tamo negde, u njegovim očima, on se nazirao, ali samo oni koji su ga dobro poznavali mogli su da vide tu mešavinu sete i brige za novi dan. Tu setu, uokvirenu ponosom, Jaške je gurao duboko u svoje srce, uvek i strogo pazeći da ličnim problemima ne optereti prijatelje kojih je imao kao malo ko.
Njegov prerani odlazak donosi veliku prazninu, pre svega u njegov gostoprimstvom ukrašeni dom. I u TIR. I u sve borske metalurške pogone. Supruga Svetlana i sinovi Nenad i Predrag nastavljaju život uskraćeni za veliku Jašketovu toplinu, nežnost, hrabrenje i uzor.
Kompanija je izgubila vrsnog poznavaoca obojene metalurgije. Metalurzi svog omiljenog kolegu. Prijatelji dobroćudnog šaljivdžiju i šarmera. Jedino je Božja bašta bogatija za novog ugodnika, koji u društvu najboljih sada istražuje plave nebeske horizonte.
Vladimir Janošević sahranjen je 10. decembra na seoskom groblju u rodnom Trnavcu.
G. Tončev Vasilić