Izložbe: ANGAŽOVANA UMETNOST U JAVNOM PROSTORU – ENERGIJA 1992/1993

0
23
ČITAJ MI!

Bor, 10. jun – U saradnji sa Nezavisnom umetničkom asocijacijom Remont, Narodna biblioteka Bor organizuje izložbu Pogled u nazad: energija 1992/1993 – angažovana umetnost u javnom prostoru i predstavljanje Remontovih publikacija vezanih za neke od umetnika zastupljenih na izložbi: Zbogom andergraund: Saša Marković Mikrob, Nenad Džoni Racković i Miomir Grujić Fleka: javni ilegalac

Otvaranje izložbe i javno vođenje kroz izložbu – 14. 6. 2022. u 18 časova. Kustoskinja izložbe je istoričarka umetnosti Darka Radosavljević Vasiljević, koja će publiku kroz izložbu provesti pričom o društveno-politički angažovanoj umetnosti s početka devedesetih godina 20. veka i javnim umetničkim intervencijama / provokacijama grupa „Škart“, „Fia“, „Led art“ i pojedinaca kao što su Mikrob i Fleka. Izložba traje do 1. jula 2022.
Predstavljanje monografija o Mikrobu, Džoniju Rackoviću i Fleki u izdanju Remonta – 15. 6. u 18 časova.

DETALJNIJE O IZLOŽBI I UMETNICIMA ČIJI ĆE SE RAD PREDSTAVITI PUTEM IZLOŽBE I PUBLIKACIJA O NJIHOVOM STVARALAŠTVU

Na izložbi su predstavljeni radovi:
SAŠA MARKOVIĆ MIKROB: CROSSOVER, kolaži, maj 1992 – februar 1993.
GRUPA FIA: Plakat „(Ne)MOGUĆE-DOSTA!“, deo antiratne kampanje realizovane u okviru studentskog protesta u julu 1992; PROMOCIJA prvog kalendara PUBLIKUM 19. januara 1993.

GRUPA ŠKART: PLAKATI: 1991/1992; TUGE, decembar 1992 – avgust 1993.
MIOMIR GRUJIĆ FLEKA: ŠIŠMIŠ ZA POČETNIKE, početak 1993; URBAZONA, jun 1993
GRUPA LED ART: ZAMRZNUTA UMETNOST, 15. maj 1993; POTOP, 16. oktobar 1993
Izložba „Pogled u nazad: ENERGIJA 1992/1993 – ANGAŽOVANA UMETNOST U JAVNOM PROSTORU“ bavi se fenomenom 1992–1993. godine, prvim i veoma intenzivnim akcijama koje su inicirali vizuelni umetnici i koje su uvele savremenu srpsku umetnost u polje društvenog delovanja. Ove umetničke inicijative, nastale u izuzetno turbulentnom društvenopolitičkom okruženju, izmestile su ustaljene reprezentacije umetničke prakse i iz galerija izašle u javni prostor ulica, trgova, pijaca… Reflektujući društvene probleme, postavljajući umetnika i umetnički rad u nove okolnosti, alarmirajući širu javnost, istovremeno su kohezirale i aktivirale širu umetničku zajednicu i postavile temelje za dalji razvoj komunikacije na relaciji umetnik-umetnost-javnost-publika. Nastali u specifičnom društvenom kontekstu, izabrani radovi su karakteristični po novom pristupu i umetničkom činjenju koje nastaje integrisanjem umetničkog dela u javni prostor putem interakcije s javnošću. Pored vizuelnih umetnika, u aktivnostima su ravnopravno učestvovali i umetnici drugih vokacija, javne ličnosti i svi ostali zainteresovani građani. Upravo taj model umetnik + umetničko delo + akcija u javnom prostoru + učešće publike formirao je autohtonu praksu javnog društveno angažovanog delovanja umetnika karakterističnu za period devedesetih.

Poseban segment izdavačke delatnosti Remonta čine monografska izdanja koje se bave autohtonim i angažovanim individualnim umetničkim praksama koje su obeležile devedesete godine 20. veka u Srbiji. Kroz predstavljanje karakterističnih pojava, ova izdanja analiziraju kulturne fenomene i društvene okolnosti devedesetih i prve decenije 21. veka u Srbiji. Remontove publikacije o kojima će biti reči jesu: Saša Marković Mikrob: Zbogom andergraund (2013), Nenad Johny Racković (2017), Miomir Grujić – Fleka: Javni ilegalac (2021).

Saša Marković Mikrob (1959–2010) od rane mladosti se bavio raznoraznim poslovima i oko sebe okupljao veliki broj ljudi različitih generacija, profesija i socijalnog statusa. Intenzivno je učestvovao u javnom životu, angažujući se u raznim opozicionim političkim partijama, kao grafički urednik u listu Student, član prateće grupe Ramba Amadeusa, voditelj na Radiju B92 i osnivač „Lepog ritma srca“, čak i kao jedan od kustosa Oktobarskog salona – u duši umetnik. Živeći svoju umetnost i prezentujući je u različitim formama (performans, izložbe, ulične akcije, radio-emisije, video-radovi, muzički spotovi, tekstovi, grafički dizajn, omoti muzičkih kompakt-diskova, predavanja o istoriji i fenomenima rokenrola, intenzivne rasprave i monolozi u privatnom okruženju), Marković je na samosvojan način aktivno komentarisao društvenu situaciju u Srbiji poslednjih decenija 20. i prve decenije 21. veka, vizuelno i narativno beležeći vreme, događaje i saučesnike.

Nenad Džoni Racković (1967) – vizuelni umetnik, performer, pisac, glumac, radijski voditelj, skejter, klaber, samo su neke od odrednica za sagledavanje više nego atipične karijere i vidova društvenih prisutnosti ovog umetnika. Od prvih izložbi u Studentskom kulturnom centru 80-ih, preko filmova, pozorišnih predstava i legendarnih performansa tokom 90-ih, akcija nakon 2000, do kontinuirane književne produkcije, Rackovićeva delovanja u različitim medijskim oblastima ostaju prepoznata po snažnom autorskom izrazu i iskazu. Veliki izazov u koncipiranju ove knjige sumira pitanje: na koji način predstaviti, rezimirati i definisati svu složenost i jedinstvenost Rackovićeve višedecenijske umetničke prakse, duboko prožete umetnikovom odlukom da se život radikalno konzumira sa svim rizicima koje takva odluka može da nosi? „Fenomen Racković” jeste verovatno i jedini mogući odgovor u predstavljanju njegove nesvakidašnje umetničke ličnosti, bez obzira na to da li je reč o vizuelnim i izvođačkim umetnostima, književnosti ili svakodnevnim nastupima u javnom prostoru.

Miomir Grujić Fleka (1954–2003) jeste fenomen koji je obeležio urbanu kulturu osamdesetih i devedesetih u Srbiji, pomerivši mnoge granice percepcije umetničkog stvaralaštva. Kao slikar, novinar, medijski umetnik, propagator, provokator, delovao je kao specifičan predvodnik i provodnik urbane umetničke scene stvarane na rubovima društva osamdesetih i devedesetih godina 20. veka. Pokrenuo je više inicajtiva koje su snažno uticale na razvoj urbane kulture, od kojih su najznačajnije: klub Akademija, Radio „Šišmiš“ i projekat Urbazona. U časopise i novine sa kojima je sarađivao ili ih uređivao unosio je provokativne, angažovane tekstualne i grafičke sadržaje. Kao vizuelni umetnik delovao je od sredine do kraja osamdesetih, unevši na tadašnju umetničku scenu drugačiji senzibilitet i odnos prema umetničkom stvaralaštvu. Krajem osamdesetih, usled oštećenja vida, započinje novu performativnu i društveno angažovanu fazu, prvenstveno realizovanu kroz autentični audio format Radija „Šišmiš“ i pokreta Urbazona.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име