Knjige: O “ŽIVOTU” MIRKA ĐURIŠIĆA

0
72
Detalj sa promocije
ČITAJ MI!

Bor, 29. maj – Prava je retkost da jedan autor, još u književnom začetku, na jednoj prezentaciji ponudi svoje – tri knjige. To se dogodilo, pre dva dana, u Narodnoj biblioteci u Boru, u sklopu programa Dani zavičajnih pisaca, a spisatelj je Mirko Đurišić, radnik bivše Fabrike opreme i delova. Iako je krenuo u svet knjige u kasnijim godinama, on dugo stvara, kako je izjavio – cele tri decenije. Piše i poeziju, ali se sad tek ohrabrio da se proznim delima predstavi javnosti i to sa zanimljivom i malo poznatom temom – vojičkog žitija u vreme poslednjih ratnih sukoba na ovim prostorima. Bio je i akter izbegličkog pogroma devedesetih godina, često se na licu mesta susretao sa unesrećenima, izlagao se opasnostima, borio se brigama i bolom kakav se, često, ne može ni naslutiti. I sve što je doživeo i preživao, sve teškoće i stradanja, opstajanja i trajanja, stalo je u roman “Život”. I druge dve knjige, prevashodno “Oluja”, vezana su za ratnu tematiku, vreme koje nije bilo dostupno ljudima “mekog srca” i piscima, ali jeste onima kojima je otadžbina svetinja. Oni su vojnici i u ratu i u miru, uvek i vazda spremni da se nađu na braniku svoje zemlje, ne pitajući se koja je cena. Opisujući ratna i mirnija zbivanja, ljude i dešavanja, Đurišić se lavovski borio da istina pobedi, da njegovu priču ne obuzme sefera mogućeg ili imaginarnog. Da život ne bude utopija ili izmišljotina. Pokatkad se u tim zaplitanjima neđu i sudbine svih nas, dosegnu se uzbuđenja i porivi koji se učine tako bliskim. Umeo je autor “Života”, rečju, da svakome približi naizgled i nebitne detalje, da ih oboji svakodnevicom koja život znači. I, eto, tako se došlo do neprikosnovenog saznaja da život piše romane, što je i prva odlika ove romansirane “ispovesti”. Nije to autobiografija, mada ima i dokumentarnu vrednost. Težinu dokumenta odražava “Oluja”, i to o temi koje se malo ko, i na tako dinamičan način, dotakao.

Boranin, Mirko Đuričić, autor romana „Život“ i još dve knige

Bor je u danima hrvatske “Oluje” prihvatio više od 8000 srpskih izbeglica. Mirko Đurišić sa svojim izviđačima imao je odgovornu ulogu. Kao i bezbroj puta ranije – pokazao se isrpavim i doraslim zadatku. I više od svega toga – napisao je, ovekovečio i taj poduhvat i opisao spremnost domaćina da pomogne, da shvati i razume nesreću svog krajiškog roda.

Sa promocije Đurišićevih knjiga u Boru

O knjigama, prevashodno o Đurišićevom “Životu, govorio je novinar i pisac, Brana Filipović, koji je, čulo se na promociji, svojski pomogao da se pojavi trilogija od “značaja i preke potrebe”. Da se napišu “Život”, “Oluja” i “Istina i druge ljubavne priče”. Jer, književni život u Boru, naglasio je Filipović, odavno tavori. U poređenju sa nekim ranijim vremenima kada je aktivno bitisalo udruženje pisaca i kada je izlazio list za književnost i kulturu “Bakarna reka”, danas je posve drugačije. Nema, pre svega, tog entuzijazma. Pojava novih pisaca, u prvom redu mladih i njihovog predstavljanja u matičnoj biblioteci, pomak je dostojan pažnje. Ukoliko se nastavi briga, prevashodno za mlade literarne stvaraoce, Bor će, ponovo, biti prepoznatljiv i po tim, nadarenim ljudima. Još uz obnovu Udruženja likovnih umetnika i prisutno bogatstvo Umetničke kolonije “Bakar”, grad bakra prevazićiće okvire provincijskog kulturnog centra. Doprinos Mirka Đurišića tom cilju je evidentan.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име