Bor, 10. april – Pred već minuli vikend u GIK Bora glasalo se za prigovor Suverenista na dva biračka mesta i – većinom glasova je odlučeno da se izbori na tim mestima ne ponove.
Na taj način stranka Saša Radulovića ostala je bez mogućnosti da pređe cenzus, a SNS je sačuvao jednog odbornika. Pokazalo se da je u korist naprednjaka glasao i deo opozicije: Za pobedu Bora, Vlaška stranka Most, Borci za Bor. Oglasili su se iz Đilasove stranke – da je glas protiv opozicije došao od njihovog koaliciong partnera i da oni, Za pobedu Bora, nemaju s tim nikakve veze. Potom su se javili i Borci za Bor objašnjavajući da su isključivo glasali po slovu zakona i da se neće svrstavati ni u jednu od dve suprostavljene opcije.
Izostali su iz Mosta, oni su glasanje u GIK mudro prećutali, mada je njihov stav od ranije da sa SNS “nema saradnje dok je sadašnji gradonačelnik na čelu grada”. Reagovala je i Ujedinjena opozicija Bora na čelu sa Draganom Markovićem saopštavajući “da se sad tek najjasnije vidi ko je ko i da su napadi na njihovu koaliciju apsolutno bezrazložni”.
Bez obzira na pojedinačna ponašanje tokom glasanja, opozicija ne bi dobila šansu da se još jedanput pojavi u Šarbanovcu i Zlotu – bila bi preglasana. Na ovaj ili onaj način, zakonski ili drugačije, ostalo bi sve po starom i u korist SNS. Pokazalo se – ipak – nešto važno za dalju saradnju opozicionih stranaka u gradu bakra, a to je – da nema dovoljno jedinstva i da svako ima razlog za nametanjem svojih stavova i interesa. Štaviše, videlo se i da svaki koalicioni partner ne mora da bude najsrećnije rešenje.
Da se Đilasova stranka našla u koaliciji sa Ujedinjenom opozicijom Bora – bilo bi drugačije i verovatno s više šansi u konačan uspeh. Iako se tako nešto očekivalo, nije se došlo do zajedničkih zaključaka, pa se krenulo u više razjedinjenih kolona. Suverenisti ne bi trebalo da se čude neuspehu, jer su sami odlučili da se bora za birače koji im ovog puta očigledno nisu bili naklonjeni. I tu je negde kraj već viđenom izbornom procesu. Predstoji prestrojavanje i sabiranje, kao i najvažnije – da se ne zastaje i ne klone duhom. Jer, vladajući SNS ne može, kao pre četiri godine, da se junači i diči odborničkom većinom koja je sa SPS dogurala do 24 mandata. Danas, zajedno, ne mogu da imaju više od 19 odbornika, što je slabašan zbir za sigurno skupštinsko odlučivanje. Ukoliko se SPS, iz bilo kojih razloga, povuče ili ostane usamljen, onda se tek naprednjacima ne piše dobro. Njihov pogled u Vlašku stranku “Most” koja se uporno legitimiše kao opoziciona, nije tako bistar i zavodljiv. Miki Janošević neće odustati od svojih oslučnih izjava – da sa Milikićem ni u kom slučaju ne može da deli vlast. Ni u POKS-u, s jednim ali vrednim, odbornikom neće prihvatiti da se udruže sa Milikićevom ekipom. I kako onda stići do dovoljno odbornikih mandata i napraviti valjanu i stabilnu vlast?
Sad i ovde je teško prognozirati krajnji ishod ovih razvlačenja i igrarija. Najbliža mogućnost je negde u pretpostavci da će se, povlačenjem Milikića u zaslužni politički odmor, relativno brzo razrešiti najskuplji izborni rezultat. Naprednjaci bi pridobili i socijaliste i “Most” i još nekog. Bila bi to lepa, komotna većina s kojom bi se lagano i promišljenije nego ranije dogovaralo i vladalo. Ukoliko aktuelna vlast misli da vedri i oblači kao i do sada, onda je sve po starom, isporbanom receptu. Ni poslednje izjave lidera državnog vrha da su promene u političkoj prkasi bitne, čak i neophodne – neće ništa vredeti.
Iz časa u čas nalazimo se sučeljenei sa iznenadnim promenama, pa će se tako za zajedničkim stolom za dan, dva naći Vučić i Đilas. I to radi boljeg rezumevanja i širih interesa. U Boru, u bazi ili na lokalu, tako nešto je gotovo nemoguće: Milikić, s jedne strane, i Dragan Marković i dr Balašević uskoro će se oči u oči naći – pred sudijom redovnog suda.
I ko će sve to tako zamršeno da razume?