Beograd, 24. novembar – O bratskim odnosima Srbije sa Narodnom Republikom Kinom često slušamo od vrha vlasti. Temelj takvih odnosa su, čini se, investicije. Barem ako je suditi po tome koliko ih je predsednik Vučić branio, a nakon što se saznalo za probleme u budućoj fabrici guma u Zrenjaninu.
Položaj vijetnamskih radnika u Linglongu, zagađenje od Ziđina u Boru, i druge kineske investicije u Srbiji, otvorile su brojna pitanja. Jesu li one loše po Srbiju? Ili se ipak isplate? I koliko uopšte novca Kina ulaže u Srbiju?
„Treba razlikovati prodaju roba i usluga, kao što je razvoj infrastrukture i investiciije. U tom pogledu, stiče se utisak da Kinezi mnogo više ulažu. Ne, to su razvojni projekti na kojima je Srbija sigurno zahvalna, oni sigurno daju povoljnije cene inače bi država verovatno izabrala nekog drugog. S druge strane, broj velikih kineskih investicija nije tako veliki, često te investicije imaju politički karakter, dogovor na najvišem nivou između političara… „, kaže bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić.
Prema mišljenju novinara Ivana Protića, kineske investicije kao i investicije svih velikih ekonomija su u stvari praktikovanje meke moći, stvaranje polja za političke uticaje na zemlje koje uzimaju te investicije.
A da li bi kineske investicije mogle da budu kamen spoticanja na putu Srbije ka Evropskoj uniji?
„Može da se desi i tako nešto, da se Srbija na neki način stavlja pred ucenu, da se što manje kineskih investicija desi u našoj zemlji. Ali samo jedno malo podsećanje. Kina je investitor u Volvu. Kineska kompanija je vlasnik Volva. Volvo je jedan od najboljih automobila na svetu. Radnici koji žive u Švedskoj i rade u Volvu imaju izvanredne uslove rada. Znači kineski investitori mogu poštovati najbolje evropske uslove rada. Naša vlast je odgovorna da ti investitori poštuju najveće uslove rada u Srbiji. Neka budu baš kao i u Švedskoj za radnike Volva. Onda nećemo pričati o Linglongu..“, kaže predsednik SDS-a Boris Tadić.
„Prema radnicima kako se ponašaju smo videli na primeru Linglonga, što Srbiju stavlja u nezgodnu poziciju i pred Međunarodnom organizacijom rada i pred drugim zemljama, jer se tu ponašamo kao kolonija. Puštamo stranim investitorima, sada Kinezima, pre toga Južnokorejcima sa pelenama, da rade kako hoće, da ne poštuju zakone, ne poštuju Ustav..“, dodaje novinar Ivan Protić.
Bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom dodaje da je dobar primer nemačkih investicija, za koje kaže da su ogromne i produktivne, navodeći primer nekoliko kompanija koje na godišnjem nivou otvaraju i po nekoliko novih fabrika.
„Nemci su u poslednje tri godine uložili negde oko 3,1 milijarde i kada pogledate podatke sa Razvojne agencije Srbije, vi vidite da je po broju projekata Nemačka prva sa 15%. …pa Kina na sedmom mestu po broju projekata. Znači, Kinezi se fokusiraju na velike masovne projekte“, napominje MIlan Parivodić.
Parivodić kaže i da se Nemačka nalazi na četvrtom, a Kina na šestom mestu, kada je reč o tome ko su vodeći investitori po količini uloženog novca.
Izvor: Nova.rs