Građani Žagubice, Laznice i celog Homolja organizuju veliki protest 10. aprila u Žagubici sa početkom od 11:30 časova ispred opštinske uprave jer ne žele otvaranje najavljenog rudnika zlata koji će uništiti prelepu prirodu Homolja, reku Mlavu i Pek!
Zašto zbog rudnika ne sme doći? U Prostornom planu posebne namene ovog rudnika navodi se da će se natrijum cijanid (NaCN) koristiti kao procesni reagens za luženje zlata iz drobljene rude na deponiji za luženje. Reagens obogaćen zlatom će se skupljati u bazenu za preradu i odatle voditi do postrojenja za adsorpciju, desorpciju i izdvajanje (ADR) gde će se zlato izdvajati iz rastvora i da će se koristiti dvostruka geomembrana ispod unutrašnjeg bazena za preradu, pri čemu je druga geomembrana predviđena radi detekcije i potpunog sprečavanja curenja otpadne vode iz bazena. Međutim, ne kažu obrađivači da je natrijum cijanid opasan otrov po čoveka i živi svet, već navode da je kanadska kompanija Dundee Precious Metals potpisala „Međunarodni kodeks za upravljanje cijanidom“ (ICMC) kako bi se osigurala potpuna bezbednost i zaštita životne sredine.
Navod da će bazen – deponija biti obložena dvostrukom geomembranskom folijom ukazuje da ista nije sigurna i da može da procuri. Da se ne bi to desilo oni su predvideli i drugu geomembranu koja će sprečiti potpuno curenje otpadne vode iz bazena. Ovakvi akcidenti su česta pojava koja se dešavala u regionu ( rudnik „Podvirovi“ u selu Karamanica opština Bosilegrad, jalovište „Stolice“ u opštini Krupanj, jalovište rudnika „Grot“ d.o.o Kriva Feja) . Ova metoda zaštite životne sredine nije pouzdana a tehnološki proces na današnjem nivou nije pouzdan da se koristi u prostoru i u slivu reke Mlave.
U svom planu kompanija Dunde u odeljku : „ Zaštita životne sredine“ , navodi: „Prioriteti u razvoju rudnika su svođenje na najmanju meru mogućih negativnih posledica rudarskih aktivnosti na životnu sredinu i smanjenje socijalnih posledica. Ti prioriteti su uzeti u obzir prilikom izrade Izveštaja o Prethodnoj studiji opravdanosti (Technical Report Timok Project PreFeasibility Study).“ . Međutim, ovaj izveštaj nije dostupan a nije dat u prilogu Predloga prostornog plana posebne namene kako bi saznali o čemu se radi i koji su to prioriteti, već samo navode da će smanjiti moguće negativne posledice na najmanju meru, a da pri tome ne kažu koja je to mera.
Obrađivač PPPPN je ovom prilikom ISKREN kad navodi da su „Najvažniji rizici razvoja rudnika po životnu sredinu isti oni koji se pojavljuju i kod drugih rudnika zlata i obuhvataju zaštitu vodotoka, podzemnih voda i biodiverziteta, zatim smanjenje trajnih posledica rudarenja, kao i rizika vezanih za otkup zemljišta i drugih nepokretnosti, uticaj rudnika na susedna naselja i dr.“, jer vlasniku rudnika nije rizik ako dođe do zagađenja površinskih, podzemnih voda i uništavanje biodiverziteta, jer se ti problemi javljaju i kod drugih rudnika zlata a to je rešeno zakonskom regulativom koja je u korist rudarskih kompanija, i to nije RIZIK, rizik za njih je OTKUP ZEMLjIŠTA I DRUGIH NEPOKRETNOSTI, jer je to nemoguće kontrolisati i upravljati zbog toga što je imovina SVETA STVAR.
U istom odeljku ( „6.3. Zaštita životne sredine“) navodi se da će: „Predviđene mere zaštite životne sredine i sprovođenje permanentnog monitoringa omogućiće održivo upravljanje rudarskim aktivnostima i preventivno uklanjanje negativnih uticaja na okruženje.“ , je vređanje intelegencije jer je dosadašnja praksa bila takva da rudarska kompanija angažuje akreditovanu laboratoriju koja će za njihov račun vršiti ispitivanje kvaliteta površinskih, podzemnih voda i sedimenata umesto da to radi nezavisna, referentna i od autoriteta ustanova, kao što je do 2011. godine bio RHMZ, dok nije izmenjen Zakon o zaštiti životne sredine. Prema Zakonu o zaštiti životne sredine, Vlada donosi program monitoringa na osnovu posebnih zakona za period od dve godine za teritoriju Republike Srbije, a jedinica lokalne samouprave, odnosno opština, donosi program praćenja stanja životne sredine na svojoj teritoriji, koji mora biti usklađen sa prethodno navedenim programom Vlade, što znači ako Vlada ne donese program na osnovu posebnih zakona i jedinica lokalne samouprave neće moći da donese program praćenja stanja životne sredine na svojoj teritoriji, jer on mora biti usklađen sa programom Vlade.
I na kraju dva pitanja za obrađivače ovog PPPPN a povodom tvrdnje da se „Na globalnom nivou, upotreba cijanida u industriji plemenitih metala primenjuje u 400 postrojenja za preradu u svetu, od kojih je većina rudnika sa primenom visoke tehnologije i nalaze se većim delom u „naprednim“ zemljama kao što su SAD, Švedska, Finska, Australija i Kanada.“, zašto kompanija Dundee Precious Metals sa sedištem u Torontu ( Kanada ), nema nijedan rudnik u Kanadi, i zašto su joj rudnici u Africi i Latinskoj Americi?
Aleksandar Kulić, odbornik Ujedinjene opozicije Bora
Tekstovi koji su objavljeni na ovom sajtu u rubici MOJ STAV su isključivo lično mišljenje autora teksta, ali se ni na koji način ne mogu podvesti pod govor mržnje i ne odražavaju nužno stavove redakcije.
Dundee planira otvaranje i razvoj novog nalazista, Coka Rakita,cija bi ruda trebala da se preradjuje flotiranjem, a ne cijanidnim luzenjem. Dakle, iako se radi o istoj kompniji, u pitanju su dva razlicita tipa lezista, pri cemu se od onog prvog (sa cijanidnim luzenjem) izgleda odustalo. To prvo leziste je trebalo biti eksploatisano povrsinskim kopom, a ovo drugo (Coka Rakita), podzemnom eksploatacijom.
Druga stvar, Dundee nema rudnike po Africi i Latinskoj Americi, jedina dva aktivna rudnika su im u Bugarskoj (Celopec i Ada Tepe) koja je u Evropskoj Uniji. Ima jednu topionicu u Namibiji (Cumeb) i par lezista u fazi istrazivanja u Latinskoj Americi.