Bor, 27. mart – Ovakav pristup rešavanju problema rudarenja i devastacije istočne Srbije, još nigde u svetu nije zabeležen. O čemu je reč? Sudeći prema do sada učinjenom, država kao da je protiv interesa svojih građana? U ovim krajevima to niko nije ni sanjao. Prodaje se, zamislimo, deo teritorije Republike Serbije! Praktično: sve je zamotano u veo tajne, sakriveno nedostupnim ugovorima i nepoznatom sudbinom ljudi koji žive u ovim krajevima.
Postali smo nepoželjni, i to mi koji smo svojim životima branili i odbranili zemlju – od vekovnog turskog osvajačkog zuluma preko Balkanskih, Prvog i Drugog svetskog i poslednjih ratova. Timočka divizija u Velikom ratu imala je više gubitaka od svih drugih računajući broj stanovnika sa područja regrutovanih – od prvopozivaca do najstarijih (da ne spominjemo i najuspešniju regrutaciju oba poziva Timočana). Činila je čuda od junaštva, nazivali su njene pripadnike „spartanskim herojima“, pa je čak oslobađala i Bosnu i Dlmaciju. Deveta srpska udarna brigada u Drugom ratu učestvovala je u oslobođenju zemlje sve do Slovenije. Tek u mirnom periodu koliko se izgaralo, kako se gradila zemlja, od crnovrške radne akcije 1945., preko udarništava u borskom rudniku i petogodišnjih planova razvoja do danas. Ne sme se taj elan, entuzijazam, odanost i privženost otadžbini nikad zaboraviti. Niiti zanemariti, praviti se da je manje važno od sadašnjih projekata i vizija.
I šta se posle svih jada i čemera i nepovratnih gubitaka događa? Imovina, kućevina, vekovna ognjišta, sve se iznosi na pijacu i za više nego ponižavajuću cenu – grabi i otima.
Strane kompanije masovno i po hitnom postpuku otkupljuju nekretnine od meštana u selima oko Bora po nepristojno niskim cenama zahtevajući najhitniji upis u RGZ. Zašto tako hitno? Pa da se “Vlasi ne dosete” prave istine. Jer, eksproprijacija u svrsi rudarenja posebno se plaća, kao i u velikoj meri svojevremeno izgrađena infrastruktura iz raznih samodoprinosa (struja, voda, putevi…). Sada se sve to uzima besplatno. I to nisu kriterijumi koji se postavljaju kao unikatni princip, već je ustaljena praksa u svim demokratskim društvima. U taj stroj i mi smo svrstani. U tim društvima mole Boga da se pronađe nešto vredno ispod njihovih poseda, jer bi to značilo da bi se pravičnom nadoknadom vlasnici – obogatili. Stvarno, baš stavarno se obogatili.
Potrebno je jedinstvo. Neophodan je jedinstven i nepokolebljivi princip u odbrani svojine, krvavim znojem stečene imovine, očevine i dedovine.
I zbog predaka, a pogotovu naslednika.
Radul Raduljesković, na privremenom radu u Nemačkoj
