Bor, 10, maj – Podrška u potpunosti zahtevima protesta u Beogradu: ukidanje promocije nasilja u medijima, smena REM -a što dovodi do oduzimanja nacionalne frekvencije Pinku i Hepiju, do ukidanja tabloida i emisija u kojima se veličaju osuđeni kriminalci i glorifikuje nasilje, kao i smena resornih ministara, što se mene lično tiče i cele Vlade kao i predsednika države.
Ono što je meni porazno, kao članu društva, je to da izgleda ni ovako velika tragedija nije u potpunosti osvestila ljude dovoljno da pogledaju u sebe.
Svi traže krivce, pa se upire prstom u one grupacije kojima sami ne pripadamo, a brane se grupacije čiji smo deo.
Oko jednog se mnogi slažu: kriva su deca. Sve mere koje se sprovode ili predlažu odnose se na decu. Jedni predlažu više policajaca u školama (da, slažem se, ali ne ovako transparentno i bučno jer se šalje samo jedna poruka: niste bezbedni), drugi predlažu više pedagoga i psihologa, više sam za tu opciju i dodala bih da se i njima i prosvetnim radnicima i radnicima Centra za socijalni rad mora vratiti ugled, autonomnost u radu, dostojanstvo kroz plate i da se mora prestati sa degradacijom ovih profesija.
Ali, imamo li mere za odrasle?Jer šta su deca ako nisu samo naša refleksija?
Razgovarajte sa decom, kaže se. Da, ali ona mnogo bolje uče po modelu. U ranim godinama po modelu roditelja i bliže sredine, već u pubertetu po modelu društva čiji su deo.
Govore mnogi ovih dana sistem je zakazao, sistem ne postoji.
Znate, nije taj sistem neko apstraktno božanstvo, sistem čine ljudi. Sistem čine ljudi i na tom sistemu je odavno politička šapa i taj sistem odavno počiva na principu naređenja, izvršenja, a onda i ćutnje pred savešću uz opravdanje da tako mora.
Ne mogu da očekujem od vlasti koja je i dovela do kriminala, sunovrata institucija, do porasti nasilja da uredi sistem. Ali ponavljam, sistem čine ljudi.
Dzaba nam policajci u školama, ako će tamo okretati glavu od distributera narkotika u istim tim školama jer prošli put su reagovali, pa je Tužilaštvo naredilo da okrenu glavu. Dzaba nam još psihologa, pedagoga ako će slučaj vršnjačkog nasilja zataškati jer je direktor postavljen od političara, a ne od kolektiva rekao da su mama ili tata nasilnika na nekoj od pozicija moći. Dzaba nam još radnika Centra za socijalni rad, ako će se umesto zaštitom najugroženijih baviti pretnjama najugroženijima u korist izbornih glasova.
Apelujem na nas, pre nego što dođe do konačne smene ove vlasti i uspostavljanja poštovanja zakona, apelujem na nas koji smo karike u tom sistemu, na roditelje, profesore, policajce, pedagoge, radnike Centra za socijalni rad, tužilaštva i uopšte svakog člana našeg društva.
Nemojte okrenuti glavu kada vam kažu da tako mora. Nemojte izvršiti naređenje. Nemojte ćutati pred svojom savešću. Reagujte.
Razmere štete su nesagledive.
Naša deca nisu krivci. Oni su ogledalo društva koje dopuštamo da bude ovakvo. Oni su žrtve.
I zaboravite na onaj najpoznatiji izgovor „Čuvam posao jer od toga hranim decu“. Već dugo su u pitanju njihovi životi.
Irena Živković, predsednik Stranke slobode i pravde u Boru i odbornik grada Bora
Tekstovi koji su objavljeni na ovom sajtu u rubici MOJ STAV su isključivo lično mišljenje autora teksta, ali se ni na koji način ne mogu podvesti pod govor mržnje i ne odražavaju nužno stavove redakcije.