Bor, 24. decembar – Da borska Toplana i dalje živi od subvencija ( neverovatnih 1,3 milijarde u ovoj godini) i kredita (770 miliona – tri kredita, poslednji se vraća februara 2024.), ništa nije novo, kao i istina da se poslovni minus ne meri milionima nego milijardama, da su oprema i vrelovodna mreža na izdisaju (kotlovi su stari 50 godina) i da je ovo javno komunalno preduzeće suočeno sa još niz teškoća. Popravki i izlaska iz dugogodišnje krize jednostavno – nema. I tu se, izgleda, ova gorka priča završava. Od početka izdvajanja iz bivšeg RTB -a, od 2002. godine, kako je istaknuto i na jučerašnjoj sednici gradske skupštine, muke se gomilaju i danas im je došao kraj. Gradska vlast izlaz vidi u javno privatnom partnerstvu i igradnji nove toplane na sečku. O tome da li je neko kriv i da li će biti odgovornih za sunovrat izuzetno značajne firme koju je osnovala nekadašnja opština (današnji Grad Bor) – niti se spominje, niti je bilo ko, bar u poslednjih deset godina, odgovarao. Menjani su direktori i rukovodstva, ali niko nije podneo račun.
Na spomenutoj sednici, v.d. direktor JKP Toplana, Dragan Veličković izašao je (na prozivku gradonačelnika) pred odbornike i nije mogao ništa novo da saopšti. Nije mu, očigledno, bilo prijatno. Došao je na kormilo preduzeća nakon ostavke Milutina Simića. Trebalo je uspešno da okonča prošlu grejnu sezonu svestan da je ustoličen kako bi „vadio kestenje iz vatre“.
Nasledio je, kao i prethodnik, – mali milion nedaća. I da bude bar prisutan kod kupovine preskupog uglja. Sada je (reč je o jučerašnjoj sednici gradske skupštine) morao još da odgovara na pitanja opozicionih odbornika kako se nasušni ugalj nabavljao preko, čulo se, firmi „tašna- mašna“ .
S obzirtom da se vlast uporno poštapa istinom da je ekonomska cena grejanja 265 dinara po kvdratu stana, a plaća se 100 dinara i da se zaboravlja da su enormno visoke subvencije budžetski novac građana, opozcija je, s punim pravom, još jednput zahtevla da se podnesu računi za totalni krah JKP Toplana.
– Dokumentaciju o kupovini uglja „češljaju“ nadležni. Sve što traže dajemo im na uvid. Imali smo i lošeg i dobrog uglja. Reklamirali smo kod dobavljača 7000 tona nekvlitetnog uglja… Pojavile su se anonimne prijave… – rekao je Veličković saopštavajući još neke zanimljive podatke.
I tako se došlo do saznanja da su, Bogu hvala, odgovorne državne institucije krenule u istražne radnje. Mada su odavno moljeni i preklinjani i od pojedinih odbornika i prozivani sa najzvaničnijih skupova. Nisu se osvrtali da je preko potrebno, da se već jedanput, pročešljaju sve sumnjive rabote, pogotovu one oko nabavke preskupih energenata. I kada su i najuporeniji digli ruke od propale Toplane i uglja, Veličković je iznenada obavestio odbornike o „češljanju“ njegovog – više gradskog – preduzeća.
Ne tako davno jedan od predsednika Nadzornog odbora Toplane javno je izjavio: „Ni jedna značajnija odluka u Toplani nije doneta bez znanja i uplitanja gradske vlasti„.
Posebno kada je nabavljan preskupi ugalj koji je možda i najviše doprineo često spominjanoj ekonomskoj ceni od 265 dinara. Jer, ovu paprenu ekonomsku cenu, još niko u ovoj zemlji nije ni izračunao tek je primenio. Sem, jednim delom, u Boru.
