Saobraćaj na autoputevima u Srbiji iz godine u godinu beleži rast, a kraj turističke sezone i početak školske godine dodatno će opteretiti najprometnije pravce. Ipak, naplatne stanice sve manje predstavljaju mesto na kojem nastaju duža zadržavanja, pre svega zahvaljujući sve većoj upotrebi elektronske naplate putarine.
Direktor Sektora za naplatu putarine „Puteva Srbije“ Darko Savić izjavio je da se saobraćaj na srpskim autoputevima kontinuirano povećava. Prema njegovim rečima, prosečan godišnji rast iznosi oko osam odsto, dok je trenutno broj vozila oko četiri odsto veći u odnosu na prethodnu godinu.
Koliki je intenzitet saobraćaja pokazuje podatak da se svakog dana na autoputevima u Srbiji obavi između 315.000 i 320.000 novčanih transakcija, odnosno toliko vozila prođe kroz sistem naplate.
Najveće gužve oko Beograda
Tokom ovogodišnje turističke sezone najveće opterećenje zabeleženo je na ulaznim i izlaznim pravcima oko Beograda, gde se ukrštaju različiti tokovi saobraćaja. Najopterećeniji period bili su kraj jula i početak avgusta, dok se dodatno povećanje intenziteta saobraćaja očekuje pred početak nove školske godine.
Među najprometnijim naplatnim stanicama bile su Obrenovac, Beograd u Vrčinu, Šimanovci i Stara Pazova.
Ipak, iz „Puteva Srbije“ navode da se zastoji sve ređe stvaraju zbog samih naplatnih stanica. Za kolone su češće odgovorni radovi i sanacije na autoputu, kao i saobraćajne nezgode.
TAG sve više zamenjuje gotovinu
Jedan od ključnih razloga zbog kojih su zadržavanja na naplatnim stanicama kraća jeste sve veća upotreba TAG uređaja. „Putevi Srbije“ rade na modernizaciji sistema, sa ciljem da se uvede potpuni „multi-lane free flow“ model, odnosno naplata putarine bez zaustavljanja na naplatnim stanicama.
Srpski TAG već može da se koristi i u više zemalja regiona. Sistem je povezan sa naplatom putarine u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Republici Srpskoj, dok je u planu proširenje i na zemlje koje koriste elektronske vinjete.
Za korišćenje TAG uređaja u inostranstvu potrebno je prethodno registrovati uređaj na web platformi „Puteva Srbije“ i povezati platnu karticu. Vozači pritom moraju da vode računa o važenju kartice i raspoloživim sredstvima.
Naplatne rampe nestaju za pet do šest godina
Prvi koraci ka potpunoj automatizaciji već su napravljeni na obilaznici oko Beograda, gde je uvedena naplata bez zaustavljanja za teška teretna vozila. Pilot-projekat obuhvata deonicu dugu 39,5 kilometara.
Prema rečima Savića, sistem je pokazao dobre rezultate, a prihod od naplate putarine od teških teretnih vozila na toj deonici dostigao je 255 miliona dinara tokom jula.
Najveća promena očekuje se u narednim godinama. Prema planovima „Puteva Srbije“, klasične naplatne stanice trebalo bi da budu potpuno uklonjene za pet do šest godina.
„Za pet do šest godina nas očekuje potpuno uklanjanje naplatnih stanica. Svi će imati TAG-ove, koristiće se veštačka inteligencija u naplati putarine“, rekao je Savić.
Automatizacija, kako je naveo, ne bi trebalo da znači masovna otpuštanja zaposlenih. Radnici će biti potrebni za kontrolu naplate, naknadnu naplatu i rešavanje situacija u kojima sistem ne može automatski da obradi podatke.
Srpski TAG bi mogao da se koristi u još više zemalja
„Putevi Srbije“ rade i na daljem povezivanju sistema sa drugim evropskim državama. Poseban izazov predstavlja Grčka, koja ima sedam različitih koncesionara za naplatu putarine, zbog čega je povezivanje sistema složenije.
U planu je i povezivanje sa Slovenijom, Mađarskom i Rumunijom, državama u kojima se koriste elektronske vinjete.
Elektronska naplata već predstavlja dominantan način plaćanja putarine. Prema podacima „Puteva Srbije“, postoji više od 1,1 milion korisnika elektronske naplate, dok je više od 65 odsto prihoda od putarine ove godine ostvareno putem elektronskog sistema.
Vozače, kako je poručeno, u narednom periodu ne očekuje novo poskupljenje putarine.
