Zaječar, 4. jul – Narodni muzej u Zaječaru obeležio je značajan jubilej – 40 godina od otkrivanja arhivolte na Feliks Romulijani, jednom od najvažnijih arheoloških lokaliteta Rimskog carstva van Italije. Zajedno sa Dioklecijanovom palatom u Splitu, Feliks Romulijana predstavlja dragulj rimske dvorske arhitekture na tlu Evrope.
Letnje iskopavanje 1984. godine, koje je predvodio tim profesora Dragašlava Srejovića, rezultiralo je pronalaskom arhivolte u jugozapadnom delu građevine sa mozaičnim podovima i freskama oslikanim zidovima. Ovo otkriće potvrdilo je da je Feliks Romulijana najraskošniji primer kasne rimske dvorske arhitekture.
– Na osnovu arhivolte nedvosmisleno je potvrđeno da se radi o carskoj palati, iako je mnogo toga ukazivalo na to – velika mozaička platna i sama arhitektonska plastika koja je bila primerena carskoj palati. Tako da od te 1984. godine mi znamo da je ovo carska palata i to je jedan od glavnih razloga zašto je 2007. sam lokalitet upisan na Uneskovu listu svetske kulturne baštine – navodi za RTS Vujadin Milošević, direktor Narodnog muzeja u Zaječaru.
Feliks Romulijanu osnovao je Gaj Galerije Valerije Maksimijan, imperator i jedan od vladara Rimskog carstva od 305. do 311. godine. Ovaj monumentalni kompleks na prostoru nekadašnje Mezije sagrađen je da svedoči o životu i moći jednog vladara, ali i da postane mesto trajnog hodočašća za imperatora i njegovu majku Romulu, koju je želeo da uvrsti u bogove posle smrti.
Proslava ove godišnjice prilika je da se podsetimo značaja i vrednosti Feliks Romulijane, ne samo kao arheološkog lokaliteta već i kao kulturne baštine koja svedoči o bogatoj istoriji i nasleđu Rimskog carstva na ovim prostorima.
