Bor, 29. jun – Gotovo je neverovatno: potekla je inicijativa da se osnuje udruženje lokalnih novinara u jednoj maloj, i to borskoj sredini koja je tradicionallno uvek važila za jezgro “malih velikih” novinarskih imena, ali i za – ne uvek – bastion neshvatanja i neprihvatanja ove izuzetno važne profesije. Koreni profesionalnog novinarstva ovde se bokore od 1947. godine i pojavljivanja prvih fabrićkih novina u tadašnjoj Jugoslaviji – lista Borskog rudnika bakra “Kolektiv”. Od tog datuma do danas prošle su ne desetine, nego stotine novinara i novinarskih radnika i Borom rudnikom i Borom gradom, od imena kakvi su Rajko Čukuć, Božidar Milošević, Damir Ikica, Čedomir Nikolić, Nikola Bulatović, Milutin Tijanić, Milan Stojadinović Bas, Desimir Milenović, Milen Milivojević, Slobodan Ž. Rakić, izvrsni fotoreporteri Mitić, Markov, Salijević, urednici Žunić, Rade Đurić i Mile Mahajlović, muzički virtouz Živojin Stanić, prvi TV novinari, Dragan Marjanović i Čedomir Vasić, radio pregaoci, Slavko Kirhner, Mira Filipović, Svetislav Mirković, Milutin Antić, Jovan Mitrović… Nije mali broj onih koje treba spomenuti, ali to, ipak, ostavimo za drugi put. Jedno ime, iz ranijeg doba, zavređuje izuzetnu pažnju, iako je gotovo zaboravljeno. To je Miomir Milenović (1882. – 1944.), sveštenički sin iz Zlota, prvi novinar i dugogodišnji urednik “Politike” sa fakultetskom diplomom. Bio je dobrovoljac braneći srpsku nejač na Kosovu i u Makedniji od Turaka i Arnauta. Godine 1914. sam, bez ičije pomoći, pisao je, uređivao i izdavao “Politiku” dok je Beograd nemilosrdno bombardovan. Napisao je i dve knjige o Balkanskim ratovima o kojima se, nažalost, malo zna. Dakle, i pre nove vlasti, od 1945. godine, bilo je iz ovog kraja sjajnih, čestitih, hrabrih i velikih novinarskih pera o kojima se danas na govori i koji to nisu zaslužili.
I poslednjhih godina i decenija Bor je imao novinare koji su dostigli vrh i iskazali se u najboljem svetlu u raznim okolnostima i društvenim zbivanjima. Danas je kriza i u toj profesiji, i tim ljudima – nekadašnjoj savesti društva, treba izaći u susret, podržati ih, dati im malo više vere u bolje sutra. Jer, njihova profesija je pod bremenom nerazumevanja, izložena ranim nedaćama i lošim uticijima. Nameće se i pitanje – kako im biti od koristi ako oni sami to ne čine. Zato je i inicijativa Darka Stojadinovića, nekadašnjeg novinara TV Bor, na mestu i treba joj prići s poštovanjem i energijčnijim pristupom. To se ne može očekivati od političara i onih koji ne poznaju značaj novinarstva u dovoljnoj meri. Sami novinari, bivši, sadašnji i budući i njihovi iskreni prijatelji i poštovaoci treba da se dogovore i zajednički, složno i s ljubavlju stanu u odbranu profesije. Ima te snage i volje. Jer, novinarstvo je posao koji se voli i prihvata i srcem i razumom; koje se dokazalo na braniku pravde i istine, koje je jedan od temelja u odbrani najsvetijih, otadžniskih vrednosti. Kao takvo treba i da postoji i da se ni po koju cenu ne odriče svog kodeksa i svojih pravila ponašanja. Ne, nije to nemoguće. Novinari su nekada bili i cenjeni društveno radnici, uvažavani, poštovani, ugledni u društvu. Oni danas nisu ni ta “sedma sila”, niti treba da budu bilo kakva sila i vlast, ali da budu kontrolor režimskoj birokratiji i bahatosti – u svakom slučaju.
Ukoliko ovaj Stojadinovićev pokušaj uspe, bila bi to od ogromnog značaja i za srpsko novinarstvo koje je odavno nesložno i nejedinstveno. I na poslednjoj skupštini UNS-a pokazala se razjedinjenost, postojanje interesnih grupa i prejakih ličnih ambicija, što ne mora da znači da u lokalu ne može da bude bolje i drugačije. Borska sredina sa zavidnom tradicijom zaslužuje kvalitetniji novinarski život i sigurniju perpsektivu. To što je privatizacija u novinarstvu napravila još veće probleme, od finansiranja medija do profesionalnijeg ponašanja i tabloidizacije, nešto je o čemu mora celo društvo da se pobrine. Ovde, u lokalu bar može da se osnuje organizacija koja će braniti svoje esnafske interese i boriti se isključivo za sveto pravilo – za istinu. Politika i političari neka rade svoj posao. Biće tako bolje i njima i nama. I svakome kome je stalno da napretka i boljitka.