Šabac, 21. februar – Poznati novinar i publicista, Brana Filipović, autor je, tek pripremljene za štampu knjige „Savo, vodo…Kad polete Jeličići„, publikacije koje je po mnogo čemu jedinstvena i posvećena zavičajnoj reci pisca i sportskoj porodici Ljubomira Jeličića, plivačkog maratonca iz Šapca. Filipović je, verno čuvajući uspomene na zavičajnu, veliku reku, nadahnuto i zanimljivo, opisao moćnu vodu kod šabačkog Starog grada i sportsku porodicu, jednu od retkih u Srbiji koja se svm bićem posvetila sportu, posebno plivačkom maratonu. Jeličići, Ljuba i Kaća, nisu samo šampionu u plivačkim disciplinama, oni su i prvaci Srbije i bivše Jugoslavije i u motonautici, a njihova deca, Saša i Maja, osvajači su zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja sa državnih takmičenja i u plivanju na kratkim stazama, u rukometu, boksu, košarci. I najmlađi, unuci, zaplivali su istim stazama, evo ih u reprezentaciji Srbije u amaričkom fudbalu. I danas vredno treniraju, ne odvajaju se od savskih obala i – talasa. O kojim ljudima, o kakvoj tajnovitoj reci je reč, o kojoj knjizi – o stranicama obogaćenim sjajnim fotografijama i stihovima autora, najviše saznaćete iz rezencije.
PORODICA, LJUBAV, REKA, DRUŽENJE…
Jedna porodica – ovovremena, jedna reka – drevna, jedna ljubav – iskonska, jedno drugarstvo – puno oblutaka i virova, i eto okvira za priču nesvakidašnju. Za poemu o njoj, Savi, neodoljivom zovu modrozelenih talasa i njima, Jeličićima – Ljubi, Kaći, Maji, Saši – koji su sebe našli u druženju sa tom moćnom vodom, tražeći i nalazeći i predah i uvek nove izazove i potvrdu opstanka i lepote koju samo istinski zaljubljenici i sportisti mogu da dosegnu i sa drugima je podele. Sve je ovde u proticanju. I ta naizgled mirna panonska reka koja dozvoljava da je osvaja samo najodvažniji i ti maratonci, poput Jeličića, već sras-
li sa legendom, kadri da, pre odmeravanja snaga sa njenim brzacima i drugim, isto toliko postojanim plivačima, najpre pobede – sebe, pa tek se onda zapute u trku sa talasima, punu zamki, neizvesnosti i radosti.
Kazivanja o Jeličićima, potkrepljeno sadržejem iz mnogih novinskih reportaža, i fotografijama, autor Brana Filipović je protkao i oplemenio bisernim stihovima koji kao da su, baš za ovu priliku, iskradeni iz sedefastih školjki što se iznova nađoše na peščanim savaskim adama kraj kojih maratonci, na njih navikli, sve češće, sekući brze talase, promiču…
I kao da piscu tog letopisa i priručnika o ekologiji i ravnoteži življenja i nije ovde preostalo mnogo posla, već da, sledeći tok događaja i ređajući rečenice kao zaveslaje, samo zabe-
leži taj unutrašnji motiv uzleta Jeličića, opsednutih uspehom i željom da svakim maratonom budu bliži i toj vodi i starim i novim drugarima u njoj i kraj nje.
Kad vrhunske sportske rezultate osvoji talentovani i uzorni pojedinac, to je – podvig. A kad se na pobedničko postolje izdigne jedna cela porodica – to je već nešto što srasta sa tradicijom i može, verovatno, uticati i na kvalitet življenja i drugih koji na ovim prostorima, oslonjeni uz reku, opstaju.
To svedoči i ova knjiga o Jeličićima. Kako otkriti u sebi toliko snage i upornosti da se reka zavoli i ne izneveri? Kako biti, telom i duhom, istinski sportista – maratonac?
Odgovor ćete naći u ovoj knjizi, ako je bar još jednom pročitate.
Novica Prstojević
Knjigu možete pročitati OVDE