Dugogodišnji novinar i glavni urednik u RTV Bor i listu „Kolektiv“, dopisnik „Politike“ i TV Beograd iz Bora, Miloljub Mile Milošević objavio je svoj prvi roman „Kako sam preskočio svoju senku“ (ne)obične sadržine, jer su „glavni junaci istorijske ličnosti i obični mali ljudi iz novinarskog miljea koji na informativan, jasan i precizan način beleže (iskazuju) svoja osećanja, impresije i ekspresije i nastoje da „preskoče svoju senku“ – svako na svoj način“.
Rezenzent ove vredne knjige, Radiša Dragićević, napisao je:
„Fabula, čiji koloplet nas kroz prvu glavu uvodi u nastanak rudarske varoši, u času kada (kroz pomalo i idiličnu priču) očekujemo put kroz njene još nekaldrmisane vene, najednom nas baca na Trpinjsku cestu, u grotlo rata i bezumlja, pred kućicu oronulu ne od starosti, nego od puščanih metaka i gelera, čiji su tragovi, brazgotine i rupe od tih dana počeli da ispisuju naše živote i sudbine„.
U ovoj rudarskoj varoši, nastavlja Dragićević, koja je po nekim merilima još mlada – a kojoj, opet, po drugim merilima, možda nije još mnogo ostalo od života – običajno je bilo skakanje preko rudarskog okna da biste postali član esnafa. Kada su okna postala toliko široka da su rudarske noge postale prekratke i nedoskočne, započelo je skakanje preko kože, koja je bila deo radnog odela rudara u jami. Ta koža je imala oblik kecelje (pregače), ali je opasivana odzada jer bi tako rudari (sedeći na njoj) lakše skliznuli niz kose ivice hodnika do mesta gde su kopali.
Autor, pri kraju knjige, podseća da je napisao antiratni roman koji počinje nastankom i razvojem Bora i RTB – a Bor i svedoči o uticaju (Bor, Timočka Krajina, ratna područja u bivšoj Jugoslaviji 1991. do 1995. godine) na ljude i odnose među njima.
Ljude vezane za Bor i njegove životne staze i bogaze, ovo delo posebmo će zanimati, tu će prepoznati i sebe i sve ostale, pa je zato „preskakanje svoje senke“ i značajno i inspirativno. I ostaće kao „dokazni materijal“ o jednom (duboko verujemo) neponovljivom vremenu.
