Bor, 15.novembar – Odbornik Dragan Marković zatražio je, shodno zakonu, da mu nadležni u gardskim vlastima Bora pismenim putem odgovore na četiri pitanja, kako bi na predstojećoj sednici (spominje se sreda, 17. novembar) mogao kvalitetnije da obavi svoju funkciju. Zanimljivo je – da su sva četiri pitanja najuže vezama za novac, i to budžetski. O čemu je zapravo reč?
Prva dva pitanja: Koliko je para iz budžeta potrošeno za SVE radove na renoviranju Doma kulture u Gornjanu, a koliko je, iz iste kase, izdvojeno za održavanje dvorca Karađorđevića u Brestovačkoj banji? Treće i četvrto: Koliko je, na osnovu subvencija, iz istog izvora, preneto novca JKP Toplana poslednjih deset godina? Najzad, koliko je od privatizacije, od 2016. do oktobra ove godine, preneto budžetskih para firmi ŠRIF D.O.O.?
Na prvi pogled – ništa strašno. Kad se malo bistrije posmatra, reč je o velikim parama. Na primer, za popravke Doma kulture u Gornjanu, koje ni do danas nisu završene, potrošeno je, od 2013. godine, prema nezvaničnim saznanjima, ukupno 100.000 evra. I sad se tek nameće štošta nejasno. Od toga ko je i sa kime i kako ugovarao poslove do sumnjivih radova, i ko zna ša se još izdešavalo. Da li se lovilo u mutnom ili je nešto drugo posredi? Jer, blagovremenih i tačnih infromacija nije bilo, a da su postojale – ne bi se odbornik ni interesovao.
U suštini, gde je i kako potrošen narodni dinar? Za koje, pa i čije se interese radilo? Da li je moglo da se prođe sa manje trošenja i više, ne samo, štednje? Jer, dosta toga nije poznato javnosti, recimo zašto se tri godine od završetka radova čeka na useljenje stambene zgrade za izbegle osobe u NGC? A radove na tom objektu je otvorila ili ih je nadgledala i predsednica Vlade, Ana Brnabić, pa je, samo zato, izuzetno važno da se sazna ko koči useljenje od životnog interesa za 15, 20 porodica.
Predstavnici vlasti, iskustvo je pokazalo, nerado se odazivaju da odgovaraju na odbornička pitanja. Da li jedino zato što (ne)ugodna pitanja dolaze od opozicionih odbornika, ili se nešto treće isprečilo? U svakom slučaju, javnost voli – i treba – da bude obaveštena o utrošku svake pare koja se slije u budžet. Neakda , u vreme komunista, pa i socijalista, odbornička pitanja na skupštinskim zasedanjima bila su prvorazredna tema za raspravu. I nije bilo nikakvih smetnji da se polože računi o svakoj toj i takvoj pari.
Naredno zasedanje gradske skupštine nije daleko i videćemo kako će se nadležni ponašati. Kada je isti odbornik nedavno tražio odgovor o tome čemu i kome služi, i ko je je postavio na krov Doma kulture metalnu pticu feniks, stigao je korektan odgovor. Bespotrebni i bespravni potrošač “ničije” struje sa krova zdanja pod brigom Zavoda za za zaštitu spomenika kulture u Nišu, nema nikakve zakonske dozvole da se šepuri tamo gde mu nije mesto. Ali, šta vredi? Ptičica i danas neveselo cvrkuće i ne želi da odleti ni na jug ni sver, ni zapad, ni istok. Da prkosi (kome li?) i dokazuje da smo i mi, valjda kao i ona, “nebeski živalj”. Možda je, opet, i ona, ptica, kao i naši kadrovi, “partijski podobna”, pa baš je zaboli uvce za sve nas građane i građanke? Jer, neće, kao takva, ni da potanko objasni narodu zašto je i dečje igralište kod Doma kulture bez upotrebne dozvole i delom na površini spomenika kulture? Neće ni da zacvrkuće zašto troši nemalu struju grada, struju koju plaćaju isti ti građani.
Ako se sećate “genijalnih izuma” istih likova na vlasti, ali iz drugih partija, od železom okovanih spomenika u gradu do zimske fontane na antifriz, onda će i nezakonski metalni feniks postati – “sitna riba” današnjih dana.