Beč, 28. april – Članak mog uvaženog generacijskog prijatelja u Borskim Narodnim Novinama, Brane Filipovića s naslovom “Zlatne rezerve” i zaslužni glasači”, podstakao me je da kažem i napišem još ponešto o sadašnjoj „post izbornoj situaciji u Boru“.
Sada, kada se vide svi rezultati lokalnih izbora u gradu bakra i zlata – Boru, kada se pitamo kako će se sve ovo završiti, za nas starije, tu negde oko 60-tih godina, koji smo sve to ispratili sa zadrškom, ništa nije iznenađujuće. Ni to kako su se završili i s kojim rezultatima – zbirni rezultati pre svega kompletne, tzv. „opozicije“. Kažem s namerom „tzv opozicije“, jer smo savršeno bili svesni da će gro nekakvih „opozicionara“ da „duva u tikvu sa SNS-om i SPS-om“. Bilo bi pravo čudo da do toga ne dođe.
Šta je to presudilo, a da borska opozicija nije sa mandatima prevagnula i osvojila potrebnu većinu za smenu ove gradske, rđave lokalne vlasti?
Više je tu faktora presudilo, ali su glavne –„individualne aspiracije“! Da su se, bar većina opoziocionih stranaka i strankica, nekakvih grupa građana, od kojih su neke iznikle preko noći, našle pod jednim krovom ili na nekoj zajedničkoj opozicionoj listi, sve bi bilo drugačije. Ili, da neki, opet „tzv. lokalni partijski liderčići“, nisu bili vođeni svojim sebičnim-ličnim afinitetima i videli sebe na prvom mestu kao nekakve extra-lidere, ali Boga mi i da svoj budući život nisu unapred “smestili” u udobnu fotelju u republičkom parlamentu, neki i u stolicu gradonačelnika, sve bi bilo drugačije.
Obećanja?
Ma svi obećavaju med i mleko pre izbora. Ništa neobično za bilo koga. Pitanje je samo šta je od obećanog realno, a šta ne? Svega beše, ali neke veće jedinstvene opozicione liste na lokalu ne beše. Čak i nekakva „koalicija“ napravljena na republičkom nivou, u Boru nije profunkcionisala.
Zašto?
I opet ćemo ponoviti – zbog individualnih, ličnih i personalnih, sebičnih aspiracija.
Izbori se završiše. Rezultati su poznati. Nekakva podmetanja su se ispoljila unutar „opozicionih“ strankica, lidera, grupica građana, čak i u samom toku izbornog ciklusa. Ni povodom neregularnosti na nekim izbornim mestima, nisu bili složni. Pitanje je koliko bi bili jedinstveni i da su dobili izbore?
SNS u Boru, zajedno sa najverovatnijem SPS-om ( ako gazda Dačić ne izvisi kojim slučajem kod Vučića), neće imati dovoljnu većinu da komotno, kao do sada, apsolutno vlada Borom. Sad je pitanje, a možda ne i za nas koji poprilično poznajemo te „starije igrače-muljatore“ – šta će se desiti i kako će se formirati nova gradska vlast?
Poznavajući neke od njih, za nas i neće biti nekog iznenađenja ako se neki iz te „tzv. opozicije“ ne prikloni SNS-ovcima i SPS-ovcima i sa svojim mandatima omoguće nastavak vladavine stare ekipe. Poznavajući dobar deo tih „političkih igrača“, to ne bi bilo nikakvo iznenađenje bar za nas posmatrače sa strane, ili iz dijaspore i rasejanja. Sve zavisi šta će i koliko će se od tog „gradskog kolača“ ponuditi?
Ma koliko naš večiti borac Filipović to smatrao „mnogo težom opcijom za SNS-SPS“, kad „daš d… pod kiriju“, onda igraš onako kako ti se kaže ili kako muzika svira. A orkerstar je onaj stari.
A, da li će da „pukne tikva“? Da li će neki birači biti prevareni, da li će biti „preletačevića“?
Lično mislim , na osnovu iskustva, da će biti i da će se takva igra desiti. Voleli bi da nismo u pravu, ali ako do toga i ne bude došlo kojim slučajem, onda Boru predstoje naknadni ponovljeni izbori ili se svi mi varamo?
Milkan i Žikan, svakako da neće da daju svoje stolice. To je sasvim sigurno. A da li će se ovi „preletačevići“ zadovoljiti samo sa nekoliko šefovanja nad par javnih preduzeća, to ćemo tek da vidimo.Tu vodi računa i Blagojče. Čovek iz senke.
Ovom napaćenom, lakovernom narodu, nakon takvog eventualnog scenarija, preostaće jedino da psuje i proklinje.Ali, od tih psovki nećemo imati nikakve vajde u naredne četiri godine. Za nas starije ovo je možda bila i poslednja šansa i poslednji izbori – nada u bolje sutra. Ne za nas, za našu decu i unučad.
Da li će možda obećani dolazak velikog vođe u grad bakra da nešto promeni u smislu utvrđivanja vlasti u Boru? Možda hoće, možda neće? Da li će „mostovci“, „poksovci“ ili pak neki nenadano drugi, „sesti na rudu“ ili se držati zadatih obećanja biračima pred izbore – videćemo. Mi iz dijaspore i rasejanja, kako god, verujemo da će se predsednik Vučić svakako pojaviti u Boru. Ako ne zbog Krivelja, Oštrelja, Brezonika, Metovnice, Slatine, Brezonika, Severa, Brestovca, Bučja, ono bar da „utvrdi i overi svoju vlast i u Boru“!
Zašto bi Vučić došao, recimo u Krivelj?
U Krivelju je, zbirno posmatrajući, većinu glasova dobila opozicija, ali ovako razuđeni po silnim stranačkim listama, praktično su gubitnici. Izgubili su u matematičkom računanju mandata ovakvim izbornim sistemom. Glasačko telo SNS-a i SPS-a u Krivelju je konstatno na tom broju i tu nije bilo nekih iznenađenja. Klasika.
Ali šta je tu još sporno?
Zašto, recimo problem preseljenja sela Krivelja nije rešila prvo Vlada Republike Srbije?
To je njihov resor delatnosti! Šta su radila resorna ministarstva? Pre svega se tu misli na Ministarstvo za rudarstvo i energetiku, Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Ministarstvo finansija…. Najzad, šta je to uradila lokalna samouprava da zaštiti sav taj silan narod koji ih je za to birao u predhodnom mandatu? Čemu onda svi ovi foteljaši služe i ovoj državi i ovom narodu ako se ni preseljenje jednog sela zbog širenja rudarstva ne može rešiti bez predsednika države ili bez njegovog dolaska na lice mesta?
Uskoro ćemo, kako tako, saznati ko je „vjera“ a ko „nevjera“.
A nama Kriveljanima, nama kao da su gotovo prošli „svi vozovi“. Vozovi obećanja, vozovi pretnji, ucenjivanja, praznih reči. „Četvrta faza“ proširivanja Površinskog kopa „Veliki Krivelj“ pred izbore – stade! Dođoše kao rudarski inspektori. Pokupiše sve teške mašine iznad sela I – odoše. Ispade da ih je rudarska inspekcija oterala jer nemaju papire za „četvrtu fazu“?
Prođoše izbori.
SNS pobedi.
Sve mašine se vratiše nazad.
Iznad centra sela, iznad građana Krivelja.
Nema veze što nemaju papire ili dozvole za proširenje…
Sva ta grupica je sada sakupljena u nekakvoj -„konstruktivnoj rukovodećoj radnoj grupi za odnose sa društvenom zajednicom“. Oni će da nas spasu, da nam pomognu. Kao i do sada što nas spasoše poslednje 44 godine?
Na svu žalost ovoga sveta, ovo je naša stvarnost viđena očima nas sa strane. Kome se sve ovo svidelo ili ne, ali, to je, na žalost, surova istina grada Bora. Sada, ovog trenutka.
Kriveljanima ostaje još samo malo vremena da zapale sveću u njihovoj crkvi, prelepom hramu Svete Trojice. ITD.
Pozdrav za našeg ispisnika, gospodina Branu Filipovića.
Pozdrav i za sve one koji su imali strpljenja da sve ovo pročitaju.
I završiću citatom upravo Braninih reči:
„A da Bor zaslužuje bolju vlast od prethodne – zaslužuje.
Da narod zaslužuje onakvu vlast kakvu je izglasao – zaslužuje.“
Milan Bogdanović i zemljaci, Kriveljani iz Beča
Izvor: Krivelj.org