Plan Studentske liste za zdravstvo: OD ZDRAVLJA ZUBA, PREKO PLATA LEKARA I INOVATIVNIH TERAPIJA, DO MENTALNOG ZDRAVLJA

Dostupnija zdravstvena zaštita, kraće liste čekanja, veće plate i bolji uslovi za zdravstvene radnike, jedinstvene cene lekova i veća dostupnost stomatoloških i usluga mentalnog zdravlja – neke su od ključnih tačaka zdravstvenog programa Studentske liste.

Zdravstveni sistem Srbije suočava se sa brojnim problemima, među kojima su višegodišnje liste čekanja na operacije i specijalističke preglede, nedostatak zdravstvenih radnika, opterećenost zaposlenih, kao i nejednaka dostupnost zdravstvenih usluga građanima u različitim delovima zemlje.

Kao odgovor na ove probleme, Studentska lista predstavila je predloge za unapređenje zdravstvenog sistema, koji obuhvataju primarnu zdravstvenu zaštitu, stomatologiju, farmaciju i mentalno zdravlje.

Profesorka Medicinskog fakulteta Vesna Bjegović Mikanović, koja je učestvovala u izradi zdravstvenog dela programa, ističe da je jedan od glavnih ciljeva bolje organizovanje primarne zdravstvene zaštite i omogućavanje dostupnosti lekara i u manjim i udaljenim mestima.

Prema njenim rečima, predviđeno je unapređenje rada mobilnih medicinskih timova i dežurstava, kako bi građani koji žive u selima bez stalnih ambulanti lakše dolazili do zdravstvenih usluga.

Plan obuhvata i ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu, kao i proširivanje dostupnosti savremenih medicinskih tehnologija i inovativnih terapija izvan najvećih univerzitetskih kliničkih centara.

Poseban akcenat stavljen je na lečenje malignih bolesti, ali i na smanjenje čekanja na operacije poput zamene kuka i kolena.

Kraj dugogodišnjeg v.d. statusa i javni konkursi

Jedan od prvih koraka u eventualnoj realizaciji programa, prema oceni Vesne Bjegović Mikanović, trebalo bi da bude promena načina upravljanja zdravstvenim ustanovama.

Ona smatra da je neophodno prekinuti praksu dugotrajnog postavljanja vršilaca dužnosti direktora i uvesti javne konkurse za rukovodeća mesta, uz izbor stručnih i obrazovanih kadrova.

Programom se predviđa i unapređenje uslova rada, kao i finansijsko i nefinansijsko stimulisanje lekara i medicinskih sestara, sa ciljem zaustavljanja odlaska zdravstvenih radnika iz Srbije.

Među predlozima su i sistem zapošljavanja mladih zdravstvenih radnika neposredno nakon završetka školovanja, uz plansko određivanje specijalizacija i potreba zdravstvenih ustanova.

Jedinstvene cene lekova i dostupnija stomatološka zaštita

Zdravstveni deo programa obuhvata i predloge koji se odnose na farmaceutski sektor. Jedan od njih je uvođenje jedinstvene cene lekova u svim apotekama.

Predviđeno je i vraćanje šire dostupne stomatološke zaštite u javni zdravstveni sistem, uključujući obavezno prisustvo stomatologa u domovima zdravlja.

Posebno mesto zauzima i mentalno zdravlje. U programu je predviđeno formiranje Nacionalnog centra za traumu i krizne situacije, kao i razvoj dostupnijih usluga psihološke i psihijatrijske podrške u lokalnim zajednicama.

Doktorka Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti i kandidatkinja Studentske liste, ističe da zdravstvena zaštita mora biti dostupna svakom građaninu, bez obzira na mesto stanovanja, godine, materijalni položaj ili invaliditet.

Ona naglašava da pacijent mora da zna kome se obraća, kada može da očekuje pregled i ko je odgovoran za naredne korake u njegovom lečenju.

Plavšić ukazuje i na značaj povezivanja zdravstvenih ustanova, dostupnosti medicinskih nalaza lekarima koji učestvuju u lečenju i elektronskih konsultacija sa specijalistima, uz napomenu da digitalizacija ne sme da isključi građane koji ne koriste internet ili pametne telefone.

Najveći izazov biće obezbeđivanje dovoljno lekara

Prema oceni Slavice Plavšić, jedan od najtežih zadataka biće obezbeđivanje dovoljnog broja zdravstvenih radnika, njihova ravnomernija raspodela i stvaranje uslova za ostanak u javnom zdravstvu.

Ona smatra da je potrebno najpre utvrditi gde nedostaju kadrovi, gde su liste čekanja najduže, koja medicinska oprema ne funkcioniše i gde je ugrožen kontinuitet lečenja.

Predlog je i da status vršioca dužnosti direktora bude ograničen na najviše 12 meseci, dok bi zapošljavanje moralo da se sprovodi planski, putem javnih konkursa i prema stručnim kriterijumima.

Kao primer značaja odgovornog upravljanja zdravstvenim ustanovama, Plavšić je navela nestanak struje u Opštoj bolnici u Pančevu 1. novembra, kada je, prema informacijama kojima raspolaže, bolnica više od 40 minuta bila bez električne energije, a rezervni agregat se nije uključio.

Ona ističe da zdravstvene ustanove moraju imati pouzdano rezervno napajanje, redovno održavanje i proveru ispravnosti opreme, jer bezbednost pacijenata mora biti osnovni kriterijum upravljanja.

Kao najvažniji cilj programa izdvaja sigurnost građana da će dobiti pregled, dijagnozu, terapiju i praćenje bolesti onda kada im je to potrebno.

Posebna pažnja, prema njenim rečima, mora biti posvećena starijim osobama, nepokretnim i hronično obolelim pacijentima, kao i ljudima koji žive daleko od zdravstvenih ustanova.