PLATA U BORU OD 100.000 din. – MALO ILI MNOGO?

Bor, 13. septembar – Već nekoliko poslednjih dana javnost bruji kako kineska kompanija, nasledinica bivšeg RTB-a Bor, ne može da nađe kvalifikovane radnike uprkos plati od 100.000 dinara. Zato se poteglo za potražnjom radnika u susednom Zaječaru. Koliko je to stavrnost, a koliko propaganda, ili nešto treće nepoznato? Kinezi se trude, udarnički rade i gledaju, kao i svaki domaćin, da prave što veću proizvodnju i što manje troškove, forisrajući svoje navike i običaje, u najkraćem: poštuju red, rad i disciplinu. Na može im se na tome zameriti iako se ponekad preteruje. Šire rudnike i otvaraju nove rudokope, cena bakra i zlata ide im na ruku, rekordno izvoze, dobro posluju, tako da nešto veće plate od prosečnih u našim rudnicima nisu nikakvo iznenađenje. Plate su zapravo onolike kolike su bile, ili malčice iznad, od onih koje su važile i pre prodaje Basena Bor. Tada se, ne zaboravimo, poslovalo katastrofalno loše i sa vazda problema. U RTB Bor su zarade, zbog teških uslova rada, uvek bile veće nego u drugim delovima zemlje, blizu beogradskih. S obzirom na zagađenost vazduha i sumornu ekološku sliku, život i rad u Boru su dodatno ugroženi. To što sadašnji ZiĐin zavidno posluje trpe i svi građani, ne samo zaposleni u rudnicima i topionici. Od značaja je i preostala trećina kompanije u vlasništvu države i taj deo kolača mora da se zadrži u raspodeli dobiti.

Bor će, izvesno je, i ubuduće (doduše, zavisi se i od svetske cene bakra) ostvarivati odlične radne učinke i beležiti pozitivne poslovne rezultate. Zato se i proširuje eksploatacija rudnika i zagovara gradnja nove topionice većeg kapaciteta.

Plata u Boru – nije velika, nije ni mala u poređenju sa ostalim gradovima. Ali, strani poslodavac mora da ima na umu da su ovde uslovi rada neuporedivo teži i da je životne sredine najdirektnije ugrožene iz rudnika i metalurgije ZiĐina. Ako bi se vagali ovi parametri, veliko je pitanje da li je i ovih 100.000 dinara dovoljno. S pravom se može reći – NIJE DOVOLJNO.

Na zavodima za zapošljavanje u Boru i Zaječaru stalno je više od 10.000 nezaposlenih. Armija mladih, veliki broj obrazovanih i stručnih. Neka zanimanja zaista nedostaju, ljudi su otišli u inostranstvo, niko ih nije usmeravao prema ZiĐinu i farikama u zemlji. Tamo rade i za 700, 800 evra plaćajući skupe stanove i izmirujući ostale obaveze. Malo ili im ništa ne ostane. Da se neko interesovao za njih i njihovu egzistenciju kod kuće, ne bi sve više hrlili preko granice. Te generacije imaju prednost i kod zapošljavanja u ZiĐinu. Svuda. Nije da neće da se prekvalifikuju i obuče, nego nema ko da ih kvalitetnije informiše i uputi, posavetuje i da im pomogne. Nisu na tržištu rada najbolje predstavljeni.

Šta predstoji? Nećemo valjda za radnom snagom posezati u susedne zemlje ili još više upošljavati Kineze. Jer, ako ovde u istočnoj Srbiji ne možemo da obezbedimo vozače, zidare, armirače, rudare, inženjere metalurgije i rudarstva, mašinbravare i prostu radnu snagu, onda doista šta činimo u obrazovanju i sistemu zaopošljavanja. Isti ti ljude odlaze u ino – pečalbu i retko se ko relativno brzo vraća. Mnogi ostaju zauvek.

I bez ljutnje: ne mogu radnici da se šutiraju, da rade prekovremeno i kad treba i ne treba, dok im ponestane snage i zdravlja, da se tretiraju po principima surove eksploatacije i, ne daj Bože, robovlasničkih manira. A bilo je i toga, susretali smo se u medijima i na protestima.

Ovde je mlako, gotovo nezapaženo prošla vest da je predsednik Republike upozorio rukovodstvo ZiĐina da je neophodno da smanje zagađenje vazduha. Koliko se to upozorenje poštuje, nije teško primetiti. Građani to najdirektnije osećaju. I znaju da nije sve u tih 100.000 dinara kad se izgubi zdravlje i ponestane radne sposobvnosti.

Ipak, prosečna plata manja od recimo 1000 evra u borskom rudarstvu i metalurgiji ne bi smela da se dogodi. Ponovimo: proizvodnja i izvoz rastu, cena bakra je odlična, poslovanje cveta. Otvara se i novi, kineski rudnik zlata, pa šta bi još trebalo? Onaj ko ima rudnik zlata, taj je sigurno bogat. Biće, izvesno je, još bogatiji, i – srećniji. Radnicima je preostalo tih 100.000 dinara mesečno, taman da se mirnije suoče sa najnovijim poskupljenjima