Ove godine, letnje računanje vremena počeće 30. marta, na nedelju, 31. marta. To znači da će naši časovnici otkucavati sat vremena kasnije, odnosno pomeriće se sa 2 sata ujutro na 3 sata ujutro.
Letnje računanje vremena, iako danas rutinska promena u mnogim delovima sveta, ima svoje korene u naporima da se bolje iskoristi dnevna svetlost tokom toplih meseci. Ova praksa, koja je postala globalna, započela je pre više od jednog veka zahvaljujući entomologu Georgeu Vernonu Hudsonu iz Novog Zelanda.
Hudson je 1895. godine predložio pomeranje kazaljki na satu dva sata unapred kako bi ljudi imali više dnevnog svetla tokom leta. Njegova ideja proizašla je iz istraživanja o prilagođavanju životu u različitim uslovima, gde je zaključio da je ljudima prijatnije živeti danju nego noću. Fenix Magazin izveštava da je ova inicijativa stvorila osnovu za uvođenje letnjeg računanja vremena širom sveta.
U Nemačkoj je prvi put primenjeno računanje vremena 1916. godine, a uskoro su im se pridružile Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države. Danas, većina zemalja u Evropi i gotovo cela Severna Amerika sprovodi dvostruko pomeranje kazaljki svake godine kako bi iskoristile benefite ove prakse.
Kada je reč o zimskom računanju vremena, vraćamo se 27. oktobra. Ovo je još jedan korak u usklađivanju sa promenama u dužini dana i noći tokom različitih godišnjih doba, čime se pruža efikasnije korišćenje svetla tokom celog dana. Pomeranje kazaljki postalo je neizbežan deo života, a inicijativa Georgea Vernona Hudsona i dalje ostavlja svoj pečat na način na koji se ljudi prilagođavaju promenama u prirodi.