Bor, 19. april – Poslednjih dana nakon izbora stižu informacije iz gradskih vlasti u Boru da se predano radi na više frontova, valjda da se, i na taj način, oda zahvalnost građanima što su ponovo glasali za staru, naprednjačku euforiju potpomognutu stabilnim socijalistima.
Iako je pre četiri godine ova, zajednička vladajuća politička grupacija, imala 24, a danas jedva 19 odborničkih mandata, uspeh je očigledan i doneo je, iako s manje uzbuđenja, radost i nadu da se iznova krene utabanim, ali i novim, prohodnijim stazama. Bar tako izgledaju ovi postizborni dani u gradu bakra i zlata, tako gde gotovo 120 godina teku ovi, i još poneki, plemeniti metali. Kao nigde još u ovoj zemlji seljaka i dokazanih trudbenika. Da narod predahne i zaboravi na zamagljena (industrijskim nezdravim gasovima) prolećna jutra, desila se i tromesečna radna pauza topionice bakra. Red je i da konkretno nabrojimo neke vredne akcije lokalnih vlasti: u devet sela obnavljaju se zdravstvene ambulante, na 15 lokacijia u gradu grade se ili popravljaju parkinzi, trotoari, stepeništa, od 32, već je stiglo 28 novih, savremenih autobusa za gradski i prigradski saobraćaj, najavljena je nabavka novog, četiri puta jačeg skenera u bolnici…
Olakšanje nekako stiže sa više strana, jedino u okolonim selima nije vedrije i veselije – nema im najavljene posete predsednika države kako bi se rešavali nagomilani problemi.
Tamo gde su naprednjaci izgubili na izborima još su neraspoloženiji, jer ih iskustvo drugih uči da osveta može da se pojavi pre ili kasnije. I vlastodršci se, izgleda, ponašaju opuštenije i s više mere i stila razgovaraju i sa političkim protivnicima i ostalim smrtnicima, spremni da shavate i prihave i drugačije mišljenje. I sve ide, kako tako, u susret kreiranja nove – stare vlasti. Dosadašnji šefovi, nesumnjivo je, veruju da su nezamenjivi i da su malo drmali i krojili kape, pa im je potrebna još koja godina da vedre i oblače, kroje i prekrajaju, drmaju i – puštaju kišu. Jer, dobili su ponovnu mogućnost da, s istih polazišta i uz podršku nadređenih, ali i osvedočenih poltrona, prave vlast po volji ukupne manjine građana. I neka im bude, samo da i nama bude bolje, sigurnije i stabilnije.
Zato ih podsećamo, pa ma ko bio na čelnim pozicijama:
DA NE ZABORAVE najhitnije rešavanje opstanka rugla od „Kapije Bora“.
DA NE ZABORAVE obnovljeno i zatvoreno Omladinsko naselje Savača.
DA NE ZABORAVE na propisnu zaštitu spomenika kulture – pre svih, rezidencije Karađorđevića u Brestovačkoij banji i Doma kulture u gradu Boru.
DA NE ZABORAVE na svakodenvnu brigu o zaštiti životne sredine u Boru i okolini.
DA NE ZABORAVE na sve otuđenije Borsko jezero i propadanje Brestovačke banje.
DA NE ZABORAVE na izgradnju gradske obilaznice i čistiji grad.
DA NE ZABORAVE na neophodnost gradnje nove bolnice, nove toplane, već najavljene Fabrike otpadnih voda, na dotrajalu vrelovodnu i vodovodnu mrežu.
DA NE ZABORAVE na očuvanje i zaštitu Crnog vrha i okoline.
DA NE ZABORAVE da obeleže granice rudarenja i najugroženija sela od širenja rudokopa.
DA NE ZABORAVE borski aerodrom i njegovu konačnu sudbinu.
DA NE ZABORAVE 20. i 3. oktobar.
DA NE ZABORAVE „Dane Brestovačke banje“, Majske susrete na Stolu, Susrete sela, Festival vlaške izvorne muzike, Svetog Iliju i Bakljadu u Zlotu, da ne zaborave Petra Radovanovića, Čočeta, Cigančeta, Šisteka, Vejferta, RTB -e i Jamu, 1903. i 1947. godinu, Francusko društvo borskih rudnika, ramondu u Zlotskom kanjonu…
DA NE ZABORAVE ni spomenik akcijašima na Crnom vrhu (već je zaboravljen 1. april – Dan omladinskih radnih akcija), ali ni olimpijca i evropskog streljačkog šampiona, borsku izviđačku pčelicu, Bobanu. I mnoge druge zaslužne, istaknute, veličanstvene.
Ima, dakako, još toga dosta „da se ne zaboravi„. A vlast ne može sama da toliko pamti, trebamo im i mi, glasači, ovi ljudi, narod. I danas se Beograđani rado sećaju ili prepričavaju dogodovštine o legendarnom gradonačelniku prestonice, Branku Pešiću. Jer: bio je, rečju – narodni čovek. Sličan po delima u Boru je, u doba posleratne izgradnje, bio i prvi građanin opštine, Branko Jovanović. Ima li Bor danas bar približno takvih ličnosti, još da su iz sastava pobedničkih odborničkih listi?