Bor, 25. septembar – Prošlo je nešto više od dve godine, kada je nadomak stare elektrolitičke rafinacije bakra počeo da se kopa temelj za novi, mnogo veći i savremeniji takav pogon. Hala nove elektrolize nalazi se doslovce 500 metara ispod mesta na kojem je bila stara i „pruža“ se na oko 15 hiljada kvadrata. Kapacitet joj je 200 hiljada tona katodnog bakra godišnje, izgradnja je koštala 65 miliona dolara, a po rečima upravnika Ljubiše Stamenkovića, reč je o najsavremenijoj elektrolizi u Evropi, verovatno i u svetu. – Mi ćemo se potruditi da bude i najefikasnija – podvlači on.
Tehnološki proces dobijanja katode, koja će biti glatka kao laptop, suštinski se razlikuje od onog koji se u borskoj metalurgiji koristio od 1969. godine do nedavno. – Pored toga što će u novoj elektrolizi sve biti automatizovano, jedna od osnovnih koncepcijskih razlika u odnosu na stari pogon jeste proizvodnja katodnog bakra na pločama od nerđajućeg čelika, umesto na bakarnim listovima kao dosad. Polazi se od pripreme anoda, koje se dovoze viljuškarom i ubacuju u konvejer. Svaka anoda prolazi kroz sekciju za presovanje i svaka pojedinačno se meri, pa ćemo sa sigurnošću i u kilogram znati koliko je bakra ušlo u elektrolizu i u svaku ćeliju. Kada se elektrolitička rafinacija završi, sledi izvlačenje katoda. Čelične ploče, koje su osnova za vođenje procesa jer se na njima taloži bakar, izvlače se iz ćelija kranom i dovoze do mašine za skidanje katoda. Kada se katode skinu, ploče se vraćaju nazad u proces. Kranovi su savremeni, kompjuterizovani i klimatizovani. Njima može da se upravlja daljinski i sa zemlje, a kretaće se brzinom 180 metara u minuti, što je oko tri puta brže od starih kranova – priča nam Stamenković dok idemo s jednog na drugi kraj grandiozne hale, gde se nalazi mašina za skidanje katoda.
Najteži poslovi u rukama robota
– Proces je potpuno automatizovan i obavljaće ga tri robotske „ruke“. Konvejer najpre katode dovozi do prve, koja „hvata“ čeličnu ploču sa nataloženim bakrom i spušta je u sekciju za „stripovanje“, odnosno skidanje katoda. Bakar nataložen na ploči sa obe strane potom se skida i to tako što onaj sa prednje strane ploče ide dalje jednom linijom, a onaj sa zadnje strane drugom. Druga robotska ruka „hvata“ taj bakar i ređa ga na sledeći automatizovani konvejer koji prelazi preko vage. Kada se bakar automatski i izmeri, dolazi do linije za vezivanje. Treća robotska ruka služi da čelične ploče, sa kojih je skinut katodni bakar, prebaci do linije za raspoređivanje ploča, odakle se kranom vraćaju natrag i ulažu u elektrolitičke ćelije za naredni ciklus. Po zavezane i izmerene pakete gotovih katoda sa nalepnicom/deklaracijom dolazi viljuškar koji ih odvozi u skladište. Na ovakav način u toku jednog dana može da se spakuje, i to do nalepnice, 600 tona katodnog bakra – kaže upravnik Elektrolize.
Nova elektroliza imaće 560 kada ili elektrolitičkih ćelija, a u svaku će moći da se uloži 55 anoda i 54 katode. Takođe, imaće i 40 elektrolitičkih ćelija za elektrovining, odnosno odbakrivanje viška rastvora elektrolita.
– Nove kade su veće od starih jer su i anode veće i teže nego ranije (svaka će sada biti teška 450 kilograma). Kada je dugačka šest metara i u svaku staju 54 ploče od nerđajućeg čelika, kao katode, i 55 anoda. I katoda će biti drugačijeg izleda, više neće imati „uši“ na vrhu, već će biti pravougaonog oblika i veća. Na jednoj čeličnoj ploči će se dobijati dve katode i svaka će težiti oko 100 kilograma. Ukupno, znači, oko 200 kilograma sa jedne ploče, što je dvostruko više nego ranije, kada je taloženje bilo samo na jednoj strani, a katoda bila teška 90 kilograma – ističe Ljubiša Stamenković.
Nova elektroliza radiće mnogo ekonomičnije, jer će proizvodnja biti veća, a potrošnja normativa, posebno energenata, znatno manja. Pritom, bakar se neće dugo zadržavati u procesu, što znači da i novac neće dugo biti „zarobljen“. Dakle, stopa efikasnosti će biti maksimalna, a troškovi gotovog proizvoda mali. Pritom, zaposleni će raditi u znatno boljoj sredini, jer neće biti isparenja, ni velike vrućine.
Niko neće ostati bez posla
– Što se radne snage tiče, u novoj elektrolizi će raditi upola manje ljudi. U celom proizvodnom pogonu, u čijem sastavu su, pored postrojenja za proizvodnju katodnog bakra i ona za proizvodnju nikl-sufata i bakar-sulfata, radiće 115 ljudi. I to skupa sa upravom, inspekcijom opreme agregata i nekom vrstom odeljenja za elektromašinsko održavanje. Doskora je u elektrolizi bilo zaposleno 236 radnika, a kada sam se zaposlio bilo je skoro 600 ljudi, sa Zlatarom i ostalim malim pogonima. Zato je važno da se napomene da niko neće ostati bez posla. Ljudi će biti preraspoređeni, a mnogi su već prešli u RBB, Transport i topionicu – napominje Stamenković.
I dok se u nekadašnjoj elektrolizi veliki deo poslova obavljao manualno, jer se osim prevoza kranovima sve ostalo radilo na ruke, uz pajsere i drvene letve, u novom pogonu “znojiće se” roboti. Ipak, na najtežim radnim mestima, na tzv. kacama radiće ljudi, ali ni blizu onako kako je to doskora bilo. – Imaće detektore i “sataru” sa dugačkom drškom za uklanjanje kratkih spojeva. To će biti njihov jedini zadatak, a sve ostale fizičke poslove, poput skidanja katoda i raspoređivanja, obavljaće roboti. “Pranje” retura će takođe biti automatizovano. Komadi će biti prebacivani do konvejera i boksova, gde će se prati prskalicama, a potom spuštati na mašinu za pakovanje i vezivanje. Kod automatskog pakovanja, ploče retura pakuju se tako da se “uši” naizmenično ređaju na kontra stranu pošto je “telo” ploče retura dosta tanje od dela sa “ušima”. Sve to kako bi se postigla ujednaačenost paketa retura – zaključuje upravnik Elektrolize.
Gorica Tončev Vasilić
