Donji Milanovac, 21. jul – Kad se potpisnik ovih redova u „Politici”, u popularnoj rubrici Među nama oglasio 20. aprila ove godine pod naslovom „Kako se Donji Milanovac priprema za predstojeću turističku sezonu”, kao da je naslutio da se ništa epohalno neće dogoditi, jer nisu ispunjeni ni minimalni uslovi da se trenutno u Donjem Milanovcu može govoriti o turizmu i turističkoj sezoni u jeku uopšte.
Osim što je smenjen predsednik Turističke organizacije, niko od nadležnih nije ni prstom mrdnuo da stvori iole komplementarnije uslove za razvoj ovog gradića, bogomdanog za turizam.
Ali, uz nedostatak kadrova, sijaset pogrešnih odluka i nerazumevanje da turizam podrazumeva više od obilja prelepih prirodnih pejzaža ako nisu stvoreni bar minimalni uslovi da se zadrži pažnja gostu, ne može se napredovati u ovoj i te kako razvojnoj i isplativoj grani.
U Donjem Milanovcu već dve i po godine nije saniran kej pored same obale Dunava, a na tom potezu šetališta gosti mogu slomiti nogu. Izbačene pločice takođe govore o nepreuzimanju zaštitnih mera.
U gradu, osim formalno, mesna zajednica ne funkcioniše i pitanje je trenutka kada će biti ugašena. JKP „Donji Milanovac” ne brine dovoljno o čistoći i održavanju zelenila ovoga grada. Opština Majdanpek, sem što je povećala cenu vode, ništa drugo nije učinila.
I Donji Milanovac je prilično napušten, što se možda najbolje vidi po malom broju turista namernika. Hotel „Lepenski vir” doživljava teške trenutke, a na prste možemo izbrojati restorane koji zavređuju pažnju.
Od turističkog leta u Donjem Milanovcu nema ništa. Iako postoje dve institucije koje zapošljavaju ljude, između ostalog, i za tu namenu, turističkih i kulturno-zabavnih sadržaja jednostavno nema.
Doduše, ovih dana je po 42. put održan jedan festival, ali je više služio tvorcima i lokalnim političarima, nego u svrhe popularisanja turizma ovog kraja.
Nažalost, druga manifestacija, utakmica Mršavih i Debelih, koja se igra već 70 godina, nije održana, a da li će, ne zna se.
Obistinila su se, nažalost, predviđanja da će Donji Milanovac postati samo jedna stanica između Golupca i Kladova. A barem mi stariji pamtimo vreme kada nije tako bilo i pišemo o ovome sa samo jednom željom – da se takvo vreme vrati.
Ostaje nam bar da se nadamo.
Autor: Siniša Stojčić
Izvor: Politika
