Globalne cene bakra porasle su na najviši nivo u poslednje dve godine i ovaj metal se na svetskim berzama prodavao za više od 10.000 dolara po toni. U protekla dva meseca bakar je poskupeo za 28 odsto. Međutim, prema očekivanjima stručnjaka, cena ovog metala se ni približno neće tu zaustaviti. Trgovci očekuju da će bakar dostići cenu od 40.000 dolara po toni u naredne četiri godine. Ukazuju da postoji ogromna neravnoteža ponude i tražnje koja će se samo produbiti. Proizvodnja ne ide u korak s tražnjom pa su očekivanja da će kompanije morati da počnu da otvaraju nove rudnike.
Ovaj metal je važan za energetsku tranziciju, što je razlog što će u narednim godinama njegova cena i dalje rasti. Aktuelni izveštaj Međunarodne agencije za energiju prognozira da će potražnja za fosilnim gorivima postepeno opadati pošto svet postepeno prelazi na druge izvore energije. Tražnja za ovim metalom i visoke cene „očitavaju” se i u našem slučaju. Prošle godine izvoz plemenitih i ostalih obojenih metala vredeo je milijardu evra. Kineska kompanija „Ciđin” vlasnik Borskih rudnika u 2023. godini u odnosu na 2022. uvećala je proizvodnju za 55,5 odsto. U prvom tromesečju 2024. u odnosu na isti period 2023. više je nego udvostručena proizvodnja.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije, kaže da cena bakra varira i da se menja zavisno od prilika u svetu. Podseća da je vrednost veću od 10.000 dolara po toni bakar premašio 2021. godine posle otvaranja nakon pandemije.
„Sada je dobar period za izvoznike. Analitičari su rast cene objasnili strahom da neće biti dovoljno bakra za industriju i visoke tehnologije koje se primenjuju u sklopu zelene transformacije. Bakar je osnovni industrijski element, a o njemu se u ekonomskoj teoriji govorilo kao o „doktoru”. Jer njegova cena oslikava stanje u globalnoj privredi. Kada mu cena pada svetska privreda usporava, kada raste obrnuto je”, kaže Stanić.
Kada govorimo o nama, podseća da je Srbija dugo tražila strateškog partnera za rudnike u Boru. I pre Drugog svetskog rata njima su upravljali Francuzi, koji su imali koncesije za eksploataciju rudnika u jugoistočnoj Srbiji. Male zemlje teško da imaju kapacitete za uspešnu eksploataciju. Da nije sklopljen posao s kineskim investitorom, postavlja se pitanje kako bi oni danas poslovali. Činjenica je da je eksploatacija puno porasla, puno su investirali. Kinezi ne izvoze bakar samo u Kinu već i u Evropsku uniju. Privreda tog kraja dobila je zamah, a dolazi i do efekata prelivanja na druge firme, plate su velike tamo, kaže ovaj analitičar.
Ivan Nikolić, urednik publikacije Makroekonomske analize i trendovi, kaže da rast cene bakra ide u prilog našim izvoznicima i dodatni je podsticaj većoj proizvodnji.
„Rast cena bakra na svetskom tržištu potiče od promene tehnološke strukture globalne proizvodnje. Radi se o komponentama za provodnike, poluprovodnike. U ovom trenutku tražnja je veća od ponude i to se reflektuje na rast cena na globalnom tržištu. Osim što se Kinezi ozbiljno bave proizvodnjom, na ruku im ide i cenovni aspekt. Dobro je i za nas i za njih”, kaže Nikolić.
Politika
