Cene bakra na svetskom tržištu početkom godine dostigle su rekordne nivoe, nakratko premašivši 14.500 dolara po toni, prenosi eKapija. Ovaj nagli rast posledica je kombinacije poremećaja u snabdevanju i povećane neizvesnosti na globalnom tržištu.
Do skoka cena došlo je usled prekida proizvodnje u pojedinim velikim rudnicima, ali i zbog gomilanja zaliha u Sjedinjenim Američkim Državama, izazvanog neizvesnošću oko trgovinskih tarifa.
Globalni manjak na vidiku
Prema procenama Međunarodne agencije za energetiku, do 2035. godine na tržištu bi mogla da nedostaje gotovo trećina bakra potrebnog za nesmetano funkcionisanje privrede. Razlog za to leži u kombinaciji smanjene proizvodnje i rastuće potražnje.
Jedna od najvećih svetskih rudarskih kompanija, Anglo American, već je smanjila proizvodnju zbog operativnih problema i pada kvaliteta rude u rudnicima u Čileu i Peruu. Istovremeno, kompanija Ivanhoe Mines u Demokratskoj Republici Kongo suočava se sa nedostatkom električne energije, što usporava isporuke na svetsko tržište.
Situaciju dodatno komplikuju politički i društveni faktori. U Peruu, drugom najvećem proizvođaču bakra na svetu, česti protesti i blokade puteva ka rudniku Las Bambas povremeno zaustavljaju izvoz. Problemi su zabeleženi i u drugim velikim proizvođačima, poput Čilea i Indonezije.
Značajan udar na ponudu dogodio se još 2023. godine, kada je zatvoren veliki rudnik Kobre Panama nakon masovnih protesta ekoloških aktivista. Time je globalno tržište ostalo bez oko 350.000 tona bakra godišnje.
Rast tražnje dodatno podiže cenu
Uz ograničenu ponudu, cenu bakra dodatno podstiču prognoze snažnog rasta tražnje. Elektrifikacija, razvoj veštačke inteligencije, kao i povoljniji finansijski uslovi poput nižih kamatnih stopa i slabijeg dolara, doprinose većoj potrošnji ovog metala.
Bakar ima ključnu ulogu u elektroenergetskim mrežama, građevinarstvu i industriji, zbog čega se često smatra jednim od najpouzdanijih pokazatelja ekonomskog zdravlja.
Analize Goldman Sachs Research ukazuju da rast cena bakra obično prati snažan industrijski razvoj, dok pad signalizira usporavanje privrede. Analitičar Eoin Dinsmore ističe da ulaganja u energetsku infrastrukturu i razvoj tehnologija poput veštačke inteligencije dodatno povećavaju potrebu za bakrom.
Šansa za Srbiju
Rast cena bakra predstavlja značajnu vest i za Srbiju, koja raspolaže značajnim rezervama ove rude. Eksploatacijom i proizvodnjom bakra u našoj zemlji bavi se kineska kompanija Ziđin, koja bi u uslovima visokih cena mogla ostvariti veće prihode.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenjuje da je bakar strateški resurs i da rast njegove cene donosi koristi i Srbiji.
– Veća cena bakra znači i veću zaradu za proizvođače, ali i mogućnost povećanja proizvodnje. Srbija kao manjinski vlasnik može očekivati veće prihode kroz dividende, ali i kroz rudnu rentu i poreze – navodi Savić.
On dodaje da bi pozitivni trendovi mogli otvoriti prostor i za nova radna mesta, kroz eventualno proširenje proizvodnih kapaciteta.
Sličnog stava je i Predrag Mijatović iz Saveza inženjera rudarstva i geologije Srbije, koji ističe da rast cena metala direktno ide u korist proizvođačima, ali upozorava da povećanje troškova repromaterijala može umanjiti deo dobiti.
Bakar kao barometar ekonomije
Za razliku od zlata i srebra, koji se često posmatraju kao investiciona utočišta, bakar je pre svega industrijski metal. Njegova vrednost zavisi od realne potražnje u privredi, a ne od spekulativnih ulaganja.
Zbog toga se kretanje njegove cene smatra jednim od najpouzdanijih pokazatelja globalnog ekonomskog stanja. Kada raste tražnja za bakrom, to obično znači i da industrija i infrastruktura beleže uzlazni trend.
U aktuelnim okolnostima, sve ukazuje na to da će bakar u narednim godinama ostati jedan od ključnih resursa savremene ekonomije – i potencijalno jedna od najdeficitarnijih sirovina na globalnom tržištu.
