Bor, 26. jun 2011. – Vladica Petrović, od osme godine zavoleo je fudbal, igrao je u rodnom Aleksandrovcu, potom u Kruševcu, pa u „Partizanu“, a onda dolazi u Bor, gde završava uspešnu karijeru. Pomalo živi i od uspomena, ali ovih dana preživljava i teške trenutke žaleći sudbini fudbalskog Bora koji je, nakon 92 godina postojanja, ispao iz svih liga.
Brzina i umešnost krasili su moje dečačke dane u FK „Župa“. U 18. godini, 1957., zaigrao sam desno krilo za kruševački „Napredak“. Nakon dve sezone zapao sam za oko menadžerima „Partizana“. Gledali su Hasanagića, a svidela im se moja igra.
Odlazim u Beograd. Igram pet godina u slavnoj ekipi „Partizanovih“ beba uz Šoškića, Jusufija, Vasovića, Hasanagića, Boru Milutinovića, Radovića, Vislavskog, Vukelića, Sombolca, Ljubu Mihajovića… Igrom slučaja u Ivanjici se povredi levi bek i trener me , silom prilika, s krila prekomanduje na beka. Od tad nisam menjao mesto . A te, 1963.godine igrali smo prijateljsku utakmcicu u Starzburu sa Sanntosom. Bilo je 1:1. Sprijateljsio sam se sa Peleom koji je već bio poznat. Bili smo nerazdvojni – seća se Vladica.
Kada je Bor ušao u Prvu saveznu ligu tadašnje Jugoslavije, nakon dolaska iz JNA,
bio je „slobodan strelac“. Došli su ljudi iz grada bakra i – odveli ga na stadion kraj pirita.
„Partizan“ je svoju „bebu“ dao na pozajmicu. I kao što to biva u životu, od tada do danas,
ne odlazi iz Bora. Zasnovao je porodicu u gradu bakra, dobio penziju, kad god mu se
ukaže prilka ode do stadiona i gleda mlade.
– Dolaskom u Bor koji je tada bio u vrhu elite uz „Partizan“, „Zvezdu“, „Dinamo“ i
„Hajduk“, Sarajevo, Novi Sad, igrao sam sa Jugom Veićem, Stoletom Murganovićem,
Pilčevićem, Radulovićem, Rajznerom, Perišićem, Rankovićem, Tomićem…Bila je to
nezaboravna ekipa. Kada sam završio igračku karijeru, posvetio sam se trenerskom poslu. Trenirao sam „Radnički“ iz Pirota, Bor, Majdanpek i niz manjih klubova – nastavlja naš sabesednik.
Kako danas gledate na fudbal u Boru, gradu u kojem ste proveli mladost i najveći
deo života-pitamo.
– Dođe mi da zaplačem. Bor je ispao iz svih liga. Više nema gde. Klub koji je
proslavio grad Bor spao je na najniže grane u 92 godine postojanja. Takav sportski sunovarat teško je mogao bilo ko da predvidi. Gradske oči morali bi da razmisle. Nekog treba da bude sramorata. Duša me boli.
Da li bi penzioner Petrović mogao da pomogne FK Bor?
– Sve bih dao da se vrati sjajna prošlost. Neko je predložio da se klub ukine, da se
osnuje novi i da se krene iz početka. Možda je to najbolje – s tugom prozbori Vladica
Patrović pokazujući fotografije s „Partizanovim“ bebama.
(Ovaj tekst objavio je novinar Brana Filipović u više medija 2011.godine)