Prema narodom verovanju, kad glog procveta znači da je proleće stiglo i da se mrazevi više neće vraćati. Glog je brzorastuća vrsta listopadnog drveća. Dostiže visinu četiri do pet metara. Drvo je širokih krošnji. Listovi su nazubljene forme, sjajni, tamno zelene boje.
Kod nas raste više vrsta gloga, najpoznatiji je crveni. Kao lekovit još se koristio u 14. veku protiv gihta. Koristi se, od 19. veka, i protiv srčanih tegoba i snižava krvni pritisak. U zapadnim zemljama dobrodošao je i protiv nesanice i gušenja. Spada u biljke sa najačim smirujućim dejstvom. U lekovite svrhe koristi se osušeni cvet i ilist, kao i zreo plod.
Beli glog je rasprostranjeniji od crvenog. Cvet gloga dobro podnosi niske temperature, pa raste skoro svuda (ovaj na našoj fotografiji snimljen je u ataru sela Koprivnica, nedaleko od zaječarskog Salaša).Potrebno mu je sunce da bi intenzivno cvetao, uspeva i u polusenci.