Tržište rada u Srbiji moglo bi u narednom periodu da dobije jedan od najvećih zakonodavnih preokreta u poslednjoj deceniji. U toku je proces usklađivanja domaćeg radnog zakonodavstva sa propisima Evropske unije, a među oblastima koje bi mogle da budu obuhvaćene promenama nalaze se rad od kuće, frilens angažmani, digitalne platforme i transparentniji uslovi rada.
Važeći Zakon o radu donet je u okolnostima koje su se u međuvremenu značajno promenile. Poslednja velika reforma sprovedena je 2014. godine, dok su rad na daljinu, platformski poslovi i različiti oblici digitalnog angažovanja danas postali deo svakodnevice velikog broja zaposlenih.
Reforma radnog zakonodavstva zvanično je pokrenuta 17. marta 2025. godine kroz Tvining projekat „Podrška unapređenju uslova rada i priprema Republike Srbije za učešće u mreži EURES“.
Jedan od ključnih ciljeva projekta jeste usklađivanje propisa Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije. Analizom je obuhvaćena usklađenost domaćeg zakonodavstva sa ukupno 21 direktivom EU, u okviru Pregovaračkog poglavlja 19, koje se odnosi na socijalnu politiku i zapošljavanje.
Prema navodima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, eksperti su analizirali postojeće propise i predlagali konkretne izmene kako bi se domaće zakonodavstvo dodatno uskladilo sa evropskim standardima.
Tokom perioda od marta do avgusta 2026. godine održano je 12 fokus grupa, na kojima su predstavljani predlozi Ministarstvu, drugim državnim organima i socijalnim partnerima.
Od septembra kreće izrada konkretnih zakonskih rešenja
Nova faza procesa trebalo bi da počne u septembru 2026. godine, kada će Ministarstvo zajedno sa Tvining ekspertima raditi na formulisanju konkretnih zakonskih odredaba.
Ti predlozi bi potom trebalo da budu polazna osnova za razgovore sa sindikatima, poslodavcima i drugim zainteresovanim stranama.
Tek nakon izrade kompletnog teksta promena biće odlučeno da li će postojeći Zakon o radu biti značajno izmenjen i dopunjen ili će Srbija dobiti potpuno novi zakon.
Tvining projekat predviđen je do kraja marta 2027. godine, uz mogućnost produženja za još tri meseca, što znači da bi ključne odluke o budućem izgledu radnog zakonodavstva mogle da budu donete tokom 2027. godine.
Rad od kuće, frilenseri i platformski rad
Jedan od glavnih razloga za izmene jeste činjenica da se tržište rada promenilo znatno brže od propisa koji ga uređuju.
Radno mesto danas nije nužno kancelarija ili proizvodni pogon, dok se veliki broj poslova obavlja od kuće ili potpuno na daljinu. Istovremeno, sve više ljudi ostvaruje prihode kroz frilens angažmane i digitalne platforme.
U pojedinim poslovima raspored, način rada i učinak angažovanih osoba određuju ili prate aplikacije i algoritmi, a upravo su to oblasti koje postojeći propisi ne uređuju dovoljno precizno.
Nova zakonska rešenja trebalo bi da se bave transparentnijim i predvidljivijim uslovima rada, pravima i obavezama zaposlenih i poslodavaca, organizovanjem rada van prostorija poslodavca, kao i novim oblicima angažovanja.
U fokusu su i evropski standardi koji se odnose na transparentnost uslova rada i bolju ravnotežu između poslovnog i privatnog života.
Ipak, važno je naglasiti da konačna rešenja još nisu usvojena. Ministarstvo za sada nije predstavilo gotov nacrt zakona, pa još nije poznato na koji način će pojedina pitanja, uključujući rad od kuće, frilensere, platformski rad i određene aspekte primanja zaposlenih, biti uređena.
Eksperti iz četiri zemlje učestvuju u reformi
U procesu reforme učestvuju stručnjaci iz Grčke, Francuske, Švedske i Slovenije.
Prema pisanju Blic Biznisa, vodeću ulogu u konzorcijumu ima Grčki centar za međunarodno i evropsko ekonomsko pravo, koji pruža stručnu podršku u usklađivanju domaćih propisa sa zakonodavstvom Evropske unije.
Francuski eksperti uključeni su u pitanja zaštite radnika i socijalnog dijaloga, švedski stručnjaci prenose iskustva u oblasti transparentnosti i modernizacije tržišta rada, dok slovenačka strana učestvuje sa iskustvom zemlje koja je kroz evropske integracije prolazila kroz usklađivanje nekadašnjeg jugoslovenskog sistema sa pravilima EU.
Jedan od ciljeva projekta jeste i priprema Srbije za učešće u mreži EURES, evropskoj mreži službi za zapošljavanje koja povezuje tržišta rada država članica Evropske unije i drugih zemalja učesnica.
Najteži deo biće dogovor države, sindikata i poslodavaca
Iako je proces usklađivanja već u toku, jedan od najosetljivijih delova reforme biće postizanje dogovora između države, sindikata i poslodavaca.
Njihovi interesi nisu uvek isti, zbog čega se oko pojedinih predloga očekuju zahtevni pregovori.
Ako se proceni da potrebne promene mogu da budu sprovedene kroz izmene postojećeg propisa, Srbija bi mogla da dobije značajno izmenjen i dopunjen Zakon o radu. Ukoliko se, međutim, pokaže da je potrebno menjati veliki deo sistema, moguće je donošenje potpuno novog zakona.
Poslednja velika reforma Zakona o radu iz 2014. godine bila je praćena ozbiljnim neslaganjima, posebno sa sindikatima, pa će i ovog puta postizanje kompromisa biti jedan od ključnih uslova za završetak reforme.
Izvesno je, međutim, da se domaće tržište rada promenilo i da će predstojeće izmene morati da odgovore na izazove koje postojeći propisi nisu mogli da predvide pre više od decenije.
Pravila koja budu usvojena trebalo bi da odrede položaj zaposlenih i poslodavaca u godinama koje dolaze, bez obzira na to da li se posao obavlja u kancelariji, fabrici, od kuće, na terenu ili preko digitalne platforme.
Izvor: NIN, Blic Biznis
