PočetnaVestiEkonomija/BIZSR­BI­JA LE­ŽI NA RU­DI ZLA­TA VRED­NOJ 30 MI­LI­JAR­DI DO­LA­RA

SR­BI­JA LE­ŽI NA RU­DI ZLA­TA VRED­NOJ 30 MI­LI­JAR­DI DO­LA­RA

Žagubica, 22. januar – U is­toč­noj Sr­bi­ji ot­kri­ve­no je no­vo na­la­zi­šte zla­ta na pod­ruč­ju iz­me­đu Ža­gu­bi­ce i Cr­nog vr­ha. Pre­li­mi­nar­ni re­zul­ta­ti teh­no­lo­ških is­pi­ti­va­nja po­ka­zu­ju da je mo­gu­će pro­iz­ve­sti čist kon­cen­trat zla­ta, sa ukup­nim is­ko­ri­šće­njem ve­ćim od 93 od­sto, sa­op­šte­no je iz ka­nad­ske kom­pa­ni­je „Dan­di”. Ova fir­ma is­tra­žu­je lo­ka­li­tet Čo­ka Ra­ki­ta Ho­mo­lje, gde su ot­kri­ve­ne vi­so­ko­kva­li­tet­ne ru­de zla­ta i ba­kra. Na 517 me­ta­ra du­bi­ne na­đe­no je 63,46 gra­ma zla­ta po to­ni i 0,11 od­sto ba­kra, pre­ci­zi­ra­no je u sa­op­šte­nju. Iz ove ka­nad­ske kom­pa­ni­je, ko­ja is­tra­žu­je na pod­ruč­ju Ža­gu­bi­ce, na­vo­di se da su na­do­mak nji­ho­vog pro­jek­ta „Zla­to Ti­mok” na lo­ka­li­te­tu Čo­ka Ra­ki­ta Ho­mo­lje pro­na­đe­ni zla­to i ba­kar, me­đu dru­gim uzor­ci­ma vi­so­kog kva­li­te­ta. Bu­še­nje je za­vr­še­no u če­tvr­tom kvar­ta­lu 2022, a do­dat­no te­sti­ra­nje bi­će ura­đe­no to­kom ove go­di­ne.

Uz­bu­đe­ni smo što mo­že­mo da ob­ja­vi­mo ove iz­u­zet­ne re­zul­ta­te ne­dav­no za­vr­še­nog bu­še­nja na lo­ka­li­te­tu Čo­ka Ra­ki­ta. Op­se­žno bu­še­nje ko­je ne uti­če na ži­vot­nu sre­di­nu ra­đe­no je u vi­še pra­va­ca – re­kao je Dej­vid Rej, pred­sed­nik i iz­vr­šni di­rek­tor kom­pa­ni­je „Dan­di pre­šis me­tals”.

Zbog ot­kri­ća vi­so­ko­kva­li­tet­nog le­ži­šta u ne­po­sred­noj bli­zi­ni nji­ho­vog pro­jek­ta „Zla­to Ti­mok”, pri­o­ri­tet nji­ho­vih ak­tiv­no­sti u Sr­bi­ji je sa­da, ka­ko na­vo­de, is­tra­ži­va­nje u Čo­ka Ra­ki­ti.

Du­brav­ka Đe­do­vić, mi­ni­star­ka ru­dar­stva i ener­ge­ti­ke ju­če je po­tvr­di­la ovu vest. Po­ten­ci­jal­ne re­zer­ve va­žne su sa aspek­ta ko­li­či­ne ru­de, sa­dr­ža­ja zla­ta, što u per­spek­ti­vi mo­že bi­ti od ve­li­kog zna­ča­ja za eko­no­mi­ju ce­le ze­mlje, po­seb­no za re­gi­on is­toč­ne Sr­bi­je.

Tre­ba na­po­me­nu­ti, da je pro­je­kat u fa­zi is­tra­ži­va­nja, da je po­treb­no kroz no­va is­pi­ti­va­nja po­tvr­di­ti ove do­bre re­zul­ta­te, a na­kon to­ga iz­ra­di­ti ela­bo­rat ko­jim će se iz­vr­ši­ti ve­ri­fi­ka­ci­ja re­sur­sa i re­zer­vi – ka­za­la je Đe­do­vi­će­va.

Is­tra­ži­va­nja ko­ja su spro­ve­de­na u pret­hod­nom pe­ri­o­du su ohra­bru­ju­ća u smi­slu re­zul­ta­ta sa vi­so­kim sa­dr­ža­jem zla­ta, kao i mo­guć­no­šću do­bi­ja­nja istog kroz pro­ces flo­ti­ra­nja i ka­sni­je me­ta­lur­ški pro­ces. Ovo po­ten­ci­jal­no le­ži­šte da­je do­dat­nu vred­nost le­ži­šti­ma ko­ja su već de­tek­to­va­na na pro­jek­tu Ti­mok kod Ža­gu­bi­ce, ko­ji re­a­li­zu­je kom­pa­ni­ja „Dan­di pre­šis me­tals”.

Mi­ni­star­ka ni­je re­kla da li je ovo na­la­zi­šte ono ko­je je ne­dav­no spo­mi­njao pred­sed­nik Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić, bu­du­ći da se na­la­zi u is­toč­noj Sr­bi­ji. Pred­sed­nik Sr­bi­je je ka­zao da je na ju­go­i­sto­ku Sr­bi­je pro­na­đe­no na­la­zi­šte u ko­me ima vi­še zla­ta ne­go u Ču­ka­ru Pe­ki kod Bo­ra.

Pre­drag Mi­ja­to­vić, za­me­nik di­rek­to­ra Ge­o­lo­škog za­vo­da Sr­bi­je, na­veo je da ne zna na šta je pred­sed­nik Sr­bi­je mi­slio, jer se u na­šoj ze­mlji is­tra­žu­je zla­to na 30 lo­ka­li­te­ta. Ne­ma pre­ci­znog po­da­tka ko­li­ke su re­zer­ve zla­ta kod nas jer 30 go­di­na ni­je ura­đe­na pro­ce­na o re­zer­va­ma bi­lo ko­je si­ro­vi­ne. Pret­po­sta­vlja se da ima oko 500 to­na zla­ta (bez no­vih ot­kri­ća što je pred­sed­nik Sr­bi­je na­ja­vio u ju­go­i­stoč­noj Sr­bi­ji i ovog iz­me­đu Cr­nog vr­ha i  Ža­gu­bi­ce). To je 500 mi­li­o­na gra­ma ili 16 mi­li­o­na un­ci. Tre­nut­na ce­na fi­ne un­ce na svet­skom tr­ži­štu je oko 1.900 do­la­ra. Što zna­či da na­še re­zer­ve zla­ta vre­de oko 30 mi­li­jar­di do­la­ra, iz­veo je ra­ču­ni­cu Mi­ja­to­vić za „Po­li­ti­ku”.

Naš sa­go­vor­nik je na­po­me­nuo da je na na­la­zi­štu Čo­ka Ra­ki­ta, is­tra­ži­va­nji­ma kon­sta­to­va­no tri ti­pa ru­de: ok­si­da­tiv­na, sul­fat­na i pre­la­zni tip ru­de.

Sa ge­o­lo­škog aspek­ta ni­je pro­blem sra­ču­na­ti ko­li­ke su re­zer­ve i ko­li­ko ima me­ta­la, ali osta­je pro­blem teh­no­lo­ške še­me za pre­ra­du ru­de. Da li se mo­gu sva tri ti­pa ru­de isto­vre­me­no pre­ra­đi­va­ti ili mo­ra da se ra­di se­lek­tiv­na eks­plo­a­ta­ci­ja ili mo­žda jed­na od tih ru­da da se osta­vi za dru­ga vre­me­na, a da se dru­gi ti­po­vi eks­plo­a­ti­šu. To su pro­blem ko­ji su se ja­vi­li na tom le­ži­štu. Tač­no je da ima do­bre sa­dr­ža­je. Ne znam da li se po­da­tak ko­ji su Ka­na­đa­ni sa­op­šti­li od­no­si na sred­nji sa­dr­žaj ba­kra i zla­ta u le­ži­štu ili je sa­mo dat kao je­di­nič­ni pri­mer o ka­kvim sa­dr­ža­ji­ma je reč – ob­ja­snio je Mi­ja­to­vić. Do­dao je da je ovo le­ži­šte i ra­ni­je is­tra­ži­va­no u okvi­ru bor­ske zo­ne, a da ga „Dan­di” is­tra­žu­je u po­sled­njih 12 go­di­na.

Pre­ma nje­go­vim re­či­ma od pr­vih po­zi­tiv­nih re­zul­ta­ta do od­bra­ne ela­bo­ra­te o re­zer­va­ma, što je pr­vi ko­rak ka otva­ra­nju rud­ni­ka, mo­že da pro­đe de­set go­di­na i vi­še, a da se otvo­ri rud­nik iz­me­đu 15 i 20 go­di­na.

Za­vr­ši­li su fa­zu ge­o­lo­ških is­tra­ži­va­nja, raz­me­re, sa­dr­žaj, i ob­lik le­ži­šta i sa­da se ra­di ela­bo­rat o re­zer­va­ma, ko­ji bi tre­ba­lo da bu­de ob­ja­vljen u pr­voj po­lo­vi­ni go­di­ne. Ela­bo­rat tre­ba da po­ka­že da li je is­pla­ti­vo eks­plo­a­ti­sa­ti ce­lo le­ži­šte, po­je­di­ne de­lo­ve ili po­je­di­ne vr­ste ru­da. Po­sle to­ga se ra­di pro­ce­na uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu, stu­di­ja iz­vo­dlji­vo­sti i glav­ni ru­dar­ski pro­je­kat. Ka­da se to za­vr­ši pod­no­si se zah­tev za eks­plo­a­ta­ci­o­no pra­vo. Na­red­ni ko­rak je da se za­poč­ne sa ra­do­vi­ma i da iza­đe ko­mi­si­ja ko­ja tre­ba da utvr­di da je sve ura­đe­no po za­ko­nu i tek on­da se do­bi­ja do­zvo­la za iz­vo­đe­nje ru­dar­skih ra­do­va. Ta­da zva­nič­no po­či­nje eks­plo­a­ta­ci­ja – ka­zao je Mi­ja­to­vić.

Izvor: Politika

Serbian SR English EN Chinese (Simplified) ZH-CN Romanian RO German DE