Majdanpek, 22. oktobar – Od dolaska Ziđina, samo u Rudnik bakra Majdanpek investirano je 442,3 miliona dolara, dok ulaganja u zaštitu životne sredine i ekologiju u ovom gradu iznose 18,6 miliona dolara. Zamenica predsednika majdanpečke opštine Elvira Jovanović kaže da je pre dolaska kompanije Srbija Ziđin Koper stan u Majdanpeku mogao da se kupi za samo osam hiljada evra, a da danas taj isti stan vredi četiri puta više.
– Budžet Majdanpeka je zahvaljujući rudnoj renti i porezu na zarade sa 1,114 milijardi dinara ove godine povećan na 1,860 milijardi. Prosečna plata Majdanpečana danas vredi 108.000 dinara. U rudniku je taj prosek i veći, a kineska kompanija dosad je zaposlila više od 500 novih radnika. Ranije su ljudi odlazili iz ovog grada, dok mu se danas vraćaju i to iz istog razloga zbog koga su ga ranije napuštali. Vraćaju se zbog posla i zbog dobre zarade – kaže Jovanovićeva i dodaje da se nada da će to potvrditi i popis stanovništva koji je u toku.
O tome kako danas stvarno izgledaju grad podno Starice i njegova okolina, kako kopovi „Severni revir“ i „Južni revir“, a kako brdo „Koma“ i jalovište „Kaluđerica“ najbolje govori slika. – Starica neće biti srušena, ne postoji nijedan razlog za to. U tom delu „Severnog revira“ nema rude i nikada nije ni postojala ideja da se to područje eksploatiše. Trenutna granica rudarskog područja je i konačna granica – kažu srpski inženjeri i poslovodstvo Rudnika bakra Majdanpek.
Rukovodilac majdanpečkog ogranka Srbija Ziđin Koper Đen Hejuan ističe da se zona klizišta na toj planini i dalje tretira, ali da je na delovima planine koji su sanirani već počela i rekultivacija zemljišta. – Vrh Starice je već ozelenjen, tamo je sada trava kao na fudbalskom terenu – navodi Hejuan.
To potvrđuje i Sandra Barbulović iz rudničke Službe za zaštitu životne sredine. – Ozelenjavanje Starice se nastavlja, naše ekipe tamo sada tretiraju nepristupačne delove i kose površine i to metodom hidrosetve. Kompanija prati put zelenog razvoja i u skladu s tim već je ozelenjeno preko 55 hektara površine – navodi Barbulovićeva.
Pored novca koji je uložen u rekultivaciju degradiranih rudarskih površina u okolini Majdanpeka, menadžment tamošnjeg rudnika investirao je i u postrojenja koja su u službi zaštite životne sredine. Sa oboda površinskog kopa „Severni revir“, u podnožju Starice, može se videti i nov sistem za prečišćavanje rudničkih voda. – Otpadne rudničke vode se više ne ispuštaju u reku Pek. Instalirali smo sistem za prečišćavanje i ispumpavanje, pa sada ona odlazi u flotacijsko jezero i jalovište, a odatle se vraća u flotaciju i ponovo se koristi u proizvodnji. Ni litar takve vode više ne odlazi u reku Pek – kaže rukovodilac Sektora za bezbednost i zaštitu životne sredine Dragiša Đorđević. Voda je važan resurs i iz tog razloga postoje kilometri cevi koje vodu iz „Severnog revira“ vraćaju u proces, potvrdio je profesor sa Tehničkog fakulteta u Boru Radoje Pantović.
Rukovodilac rudnika Đen Hejuan podseća da se u Majdanpeku sve radi sa jednim ciljem i u pravcu formiranja zelenog, visokotehnološkog i prvoklasnog rudnika. – Kada kažem zeleno, tu mislim na zaštitu životne sredine, a to je i osnovna stvar. Hoćemo da planine budu zelenije i da voda bude bistrija. Zbog toga smo u samo u sistem za prečišćavanje voda uložili oko osam miliona dolara i danas voda ne otiče ni u jedan recipijent – kaže Hejuan.
Ulaganja u zaštitu životne sredine Majdanpeka ne odnose se samo na rekultivaciju zemljišta, već podrazumevaju i sve projekte u službi zaštite vodotokova i vazduha. – U vodne resurse uloženo je mnogo novca, kao i u zaštitu vazduha, pa moram da napomenem da je kompanija ugradila 147 setova otprašivača u pogonima za flotiranje i drobljenje rude. Takođe, nabavljene su i cisterne za polivanje rudničkih puteva u cilju stabilizacije prašine. Danas nijedno vozilo ne može da izađe iz fabričkog kruga, a da prethodno nije oprano – kaže Sandra Barbulović.
U Majdanpeku je ozelenjeno i dodatnih 346.000 kvadrata površine na jalovištu „Valja fundata“ i posađeno 18.500 sadnica. Merenja u obližnjem selu Debeli Lug, koje je bilo na udaru prašine sa jalovišta, pokazuju da je ona gotovo neutralisana.
G. Tončev Vasilić