Bor, 31. decembar – Pošto je stara 2021. već istekla, da vidimo šta nas čeka u novoj, 2022. godini, prvenstveno u Boru, ostalima u zemlji Srbiji, manje – više, biće onako kako su i zaslužili. Možda negde bolje, drugde gore, ali, svi zajedno nećemo moći da izbegnemo buru i najjaču košavu oko izbora na svim nivoima početkom aprila i sve većeg nezadovoljstva građana zbog, decenijama nagomilane, ekološke smutnje i prašine koja više nije samo natkrila Bor i još ponekog. Predstoji ekološki bunt u celoj zemlji i taj vapaj naroda za zdravom životnom sredinom neće mimioći ni male ni veće sredine. Pod tim naletima nezadovoljstva, brige, očaja, pa i primesa politike, naći će se, eto, i Jadar, i Smederevo, Valjevo, Beograd, Užice, možda čak i Zajačer, Majdanpek, Niš. Svuda gde se dimi i gde guši. U tom smogu različitih pogleda, od vlasti da je neizbežan napredak i da se fabrike i rudnici ne smeju zatvarati (“hiljade i hljade ljudi je vazano za njih i oko njih”) i do Zajednice ekoloških organizacija – da ovo nije vreme od pre vek ili dva i da se “zelenoj grani” mora odgovornije, na najsvarmeniji način prići. Ekolozi, kao i sve veći broj ostalih građana, ne žele praljave tehnologije, zagađen vazduh i mrtve reke, uništavanje prirodnih resursa, otimanje od Bogom datih dobara. I kada se u sve umeše politika, onda je razumljivo šta nas čeka u nastupajućoj, ekološko – političkoj godini.
U Boru će moćni Ziđin potvrditi obećanja i uložiće veliki novac u nove ekološke projekte. I to je dobro. Nije povoljno što će zagađanje vazduha, pa i vode i zemljišta nastaviti da se valja ovim prostorima, i što je tekav problem nemoguće rešiti preko noći. Novim stranim gazdama je ostalo u nasleđe ekološko stradanje i oni moraju više nego do sada grčevito da se bore kako bi se, sem novih rudokopa, dobio i čistijih vazduh. I vodotokovi se moraju čuvati više nego ranije, ni kompleksi zemljišta sa zelenim okruženjima neće ostati na miru. Rudarstvo ima svoje zahteve koji najdirektnije pogađaju prirodna bogatstva kojih je u ovim krajevima u izobilju i koja su i ugrožena i napadnuta. Ziđinu trebaće najmanje dve godine da se izgradi najsavremenija topionica (nažalost, gde je i stara, maltene u području grada), tako da se ne mogu brzo očekivati bogzna kakvi pomaci u zaštiti životne sredine. Na nesreću, treba očekivati i početak masovnije seče šuma na Crnom Vrhu i okolnim predelima, jer gradnja Vetroenergetskog parka je izvesna, ali neće izostati ni najavljeno otvaranje rudnika zlata. I nova borska toplana je – na sečku. Naslanja se na drva sa Crnog Vrha, Malinika, Dubašnice.
Ove ekološke teme su uglavnom poznate, s tim da politički potresi nisu još tako snažni, pa se zato, i ovde i sada, može mnogo toga tek očekivati. Od blokada, protesta, pojedinačnih istupanja do priključenju najširim pokretima u borbi za zdrav Bor i zelenu Srbiju. Borani, priznali ili ne, nisu zadovoljni ni sadašnjom ekološkom slikom, ni nerazjašnjenom prodajom RTB-a, ni aktuelnom koalicionom vlašću sa starim političkim kadrovima. još manje sa ugroženim naseljima. S druge strane, ljudi koji su egzistencijalno vezani za aktuelnu vlast nemaju puno izbora, s tim da nije malo ni onih koji su uz politiku koja je poslednjih gotovo deset godina imala i uspona i padova. Borba će biti i teška i s dosta prepreka. Naprednjaci će sa svojim poznatim i, za sada nepoznatim partnerima, sve učiniti da Bor i narednih godina bude u njihovih rukama. Da li će se služiti, kao i prošlih lokalnih izbora, raznim metodama – verovatno hoće. Opozicija nije jaka, niti joj se, isprobanim “spravama”, dozvoljava da se pokaže u punoj meri. Ishod će zavisiti, kako bilo da bilo, od volje naroda.
Da li će biti nezadovoljstva na obe strane – hoće. U svakom slučaju, imaćemo naporan i nimalo lak period svemoguće borbe za vlast. I taj proces odraziće se na celokupan život i rad svih građana.
O novinarstvu, kakvo je danas, i kakvo će biti sutra, ne treba trošiti reči.
O političarima, kakvi su danas, i kakvi će biti sutra, isto tako. Kad nauče i shvate da su podložni kritici zbog opšteg interesa, i da ne mogu jednu časnu profesiju da spuštaju na najniži nivo i podređuju je samo svojim prohtevima, onda će to biti druga, lepša priča. Boljitka u toj branši, najviše zahvaljujući bahatim i nedoraslim političkim moćnicima, neće biti, bar u ovoj, novoj 2022. godini. Ni posle 3. aprila, verujemo, nemojte se nadati Deda Mrazu sa 100, možda manje ili više, EVRA. Još manje za 20.000 u dinarima.
Što bi, je l da, bilo sjajno da smo, mi novinari, u ovoj staroj godini, napravili još jednu – ličnu grešku!?