Srbija, 1. novembar – Srbija ove godine dočekuje Svetski dan štednje u drugačijim ekonomskim okolnostima, ali i sa periodom većih kamatnih stopa na štednju. Posle dužeg perioda u kome su kamate ili padale ili stagnirale, sada ponovo imamo situaciju da se isplati štedeti u banci. Važan je samo dobar izbor.
Sve više naših građana štedi ili razmišlja o štednji. To pokazuje podatak da u bankama imaju ukupno 14,2 milijarde evra – i devizna i dinarska štednja kontinuirano rastu, a poverenje građana u banke sve je veće.
I u Evropi je ist slučaj. Bruto stopa štednje domaćinstava u evrozoni je u stalnom porastu od 2017. Nakon blagog povećanja između 2017 (12,2 odsto) i 2019 (13 odsto), bruto stopa štednje domaćinstava u evrozoni je porasla 2020. dostigavši 19,6 odsto.
Najnoviji podaci pokazuju da rastu kamate, i na dinarsku i na deviznu štednju, ali i da je sve više građana koji u neizvesnim vremenima odlučuju da svoju ušteđevinu povere bankama.
Aktuelno zaoštravanje monetarnih uslova koje sprovode centračne banke širom sveta, kao i posledičan rast kamatnih stopa na sve finansijske proizvode, pa i na štednju, svakako doprinosi većoj atraktivnosti štednje i njenom rastu, potvrdili su iz Narodne banke Srbije.
I sami građani to potvrđuju.
– Saznala sam da u Banci Intesa mogu da štedim u dinarima, evrima, dolarima što mi odgovara, kao i da sada mogu da računam na mnogo veću kamatu na štednju. Jednostavno isplati se, a i držati novac u banci sigurnije je nego slamarica. Nema sumnje da u vremenima punim izazova, vrednosti treba čuvati tamo gde ste sigurni – kaže Ivana Lazić iz Beograda.
Štednju možete oročiti na godinu, dve ili tri. U banci možete dobiti i sve potrebne informacije o tome kako da upravljate svojom štednjom, ali i da rešite sve dileme u vezi sa depozitima.
Opcija je mnogo, važno je samo da odaberete model štednje prilagođene vašim potrebama i vašem ritmu života.
Štednja je, dakle, vrlo racionalna stvar i kada se sve uzme u obzir veoma je jednostavno: štednja nam omogućava da planiramo i da praktično osiguravamo sebi budućnost.
Izvor: Blic