Slatko, zlatno, gusta tečnost – to bi trebao biti med. Međutim, istina se ne slaže sa slikom na etiketi. Nedavno sprovedeno istraživanje na inicijativu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), uz pomoć nove, akreditovane i pouzdane metode, otkriva zastrašujuću stvarnost: od 25 analiziranih uzoraka meda, čak 22 su se pokazala kao falsifikati. Ovaj pronalazak postavlja važna pitanja o šteti koju falsifikovani med nanosi potrošačima, proizvođačima i, konačno, državi.
Falsifikati meda, koji se sve češće pojavljuju na tržištu, često sadrže šećer i vodu, umesto pravog meda koji bi trebao biti čist. Ova obmana direktno krši Zakon o oglašavanju, dovodeći potrošače u zabludu. Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača napominje da je problem u tome što potrošači sami ne mogu lako razlikovati pravi med od proizvoda koji izgleda slično, a sastoji se od šećera, šećerne trske, melase i drugih sastojaka.
Jedini način da se utvrdi da li je med autentičan je putem laboratorijskih analiza. SPOS je na svom sajtu objavio spisak svih falsifikovanih proizvoda kako bi potrošači mogli biti bolje informisani. Međutim, trenutno tržište meda pretrpano je ovim falsifikatima, što nanosi ogromnu štetu ne samo potrošačima, već i pravim pčelarima i državi.
Stanko Rajić iz Beogradskog udruženja pčelara ističe da bi bolja kontrola i češće inspekcije mogli značajno smanjiti broj falsifikata. Kako se ovakvi proizvodi ne oporezuju isto kao i pravi med, država gubi značajne prihode. Na primer, porez na dodatu vrednost (PDV) na šećer iznosi 20%, dok je PDV na med značajno niži – samo 10%.
Osim što oštećuju državu i potrošače, falsifikati meda takođe štete i pravim pčelarima. Srbija proizvodi više meda nego što je potrebno za domaće tržište, pa je izvoz meda od suštinskog značaja za opstanak pčelarske industrije u zemlji. No, ovaj nedavni otkrić meda pod lažnom deklaracijom može oboriti cene na tržištu meda, otežavajući posao pravim pčelarima.
Tržišna inspekcija trenutno nije dovoljno aktivna, dok kompanije-otkupljivači profitiraju od ovih falsifikata. Kazne za prekršaje koje čine kompanije-otkupljivači su visoke, krećući se od 300.000 do 2.000.000 dinara, ali potrošači sami ne mogu lako utvrditi da li je deklaracija ispravna ili ne.
Na kraju, kako biste proverili autentičnost meda, možete napraviti nekoliko jednostavnih testova kod kuće. Stavljanje meda na papir i provera da li postaje vlažan (što ukazuje na prisustvo sirupa) ili stavljanje meda u čašu vode i provera da li se rastvara (što ukazuje na prisustvo šećera) može vam pomoći da utvrdite da li imate pravi med ili ne. Ako imate sumnje u ispravnost deklaracije, obavezno je prijavite. Veterinarska služba će povući proizvod sa tržišta i poslati ga na analizu, kako bi se zaštitili potrošači i pravi pčelari. Ovo su procedura koje bi trebalo slediti kako bismo zaštitili pravu vrednost meda – prirodni dar koji ide mnogo dalje od šećera i vode.