ČITAJ MI!Bor, 14. jul – Dobro je što se u Boru turizam snažnije propagira (juče su na Zlotskoj pećini bili
predstavnici Turističke organizacije (TO) Srbije i beogradski novinari, pre neki dan turistički poslanici
Kikinde posetili su Bor), što se organizuju edukativni skupovi, što RARIS Zaječar pomaže u tom poslu,
ali nije valjano što se polagano gube atraktivna mesta kao što su Brestovačka banja, Crni vrh, Dubašnica,
pa i Borsko jezero.
Stol je, izgradnjom asfaltnog puta, i dobio i izgubio u svojoj tajanstvenosti i nedirnutoj prirodi. Kako ko
posmatra, ali Stol će tek biti izletište kakvo će Srbija poželeti, ali će izgubiti neke druge sopstvenosti,
prevashodno u ambijentu. Sa brzim naseljavanjem (vikendice već niču), dobiće se i drugaćiji izgled i
zaživeće urbanija atmosfera, što nije do sada bilo u prvom planu. Gubljenjem hotela “Jezero” i
menjenjem navika i tradicija na Borskom jezeru – teško će se postići nekadašnji bajkoviti i privačniji
izgled i, povrh svega, tradicionalni uzlet i domet. Od prvomajskog uranka do svakojakih narodnih veselja
i saborovanja. Preostaje da vreme učini svoje, ali da je Jezero, dobrim delom, otuđeno, jeste i da će imati
drugačije osebenosti – hoće. Tek planovi sa crnovškim žičarama i slične ideje – nemaju više svrhe.
Zaustavljanjem gradnje naselja “Jelen – Hajat” učinjena je prvo politička glupost, a posle i sve ostalo.
Retki programi Sportskog centra i TO sa skijaškim stazama i vidikovcima, naprosto ne daju očekivani
rezultat. Te dve destinacije, pogotovu Crni vrh, polako se gube i zato se pažnja okreće prema Stolu i
Zlotskom kanjonu sa pećinama, pomalo i Brestovačkoj banji. Nekadašnja miljenica obe kraljevske
dinastvije, od prodaje pa do danas, apsoluitno je trećerazredna turistička destinacija. Nažalost. Prodajom i
Doma odmora, njena sudbina je još neizvesnija. Ukoliko se ponovo ne preuredi dvorac Karađorđevića,
biće još gore. Od Dubašnice i nekadašnje Titove i Miloševićeve rezidencije nikako da se napravi atrakcija
za turiste ne samo iz naše zemlje. Uz rezidenciju je i 900 hektara ograđenno lovište. Tu su i pojate,
zadivljujući proplanci, izvori zdrave vode, pećine, bogati šumski predeli, leopta božja kud god se okreneš.
Ništa se po tom pitanju odavno ne preduzima. Kao i o “Jelen- Hajat” naselju koje je zarobilo i planinarski
dom kojeg je čak i Josip Broz Tito 1961. godine posećivao. Seoski turizam je na početku i trebaće
vremena da postane prepoznatljiv.
Gar Bor je posebna priča. Jedinstveni park – muzej, pre toga Gradski park, porušen je kako bi se
eksponati – rudarske mašine i predmeti bespotrebno premestili duž glavne ulice. Koliko je to srećno
rešenje – neka kažu turistički poslenici. Šta će, i ne samo oni, tek da kažu za rudarski kafić 500 metara
pod zermljom, u rudniku “Jama”. Svojevremeno ga je posetio i predsednik Republike Boris Tadić, danas
se ne spominje i da postoji. Pa onih više od 400 bronzanih skulptura iz Umetničke kolonije “Bakar” koje
nikad nisu dobile stalni prostor. U Evropi takva kolkcija u plemenitim metalima ne postoji. Stari borski
rudnik i napušteni površinski kopovi, najdublji u Evropi, sami po sebi su turistički primamljivi i vredni.
Treba ih samo razglasiti i bolje predstaviti najširoj javnosti. Francuski kuća i zdanja iz tog doba nigde u
Srbiji, sem ovde, nema. Takva arhitektura je nezamenljiva, čak je pitanja i kako se čuva.
Hoće li se otvoriti pećina Verinjikica, hoće li Zlotske pećine postatia, ako ne poznate i atraktivne kao
Postoijnska jama u Sloveniji, onda bar najsjajniji turistički biser kakvim se Srbija može ponositi. One, i
Zlot kao veliko planinsko i lepo selo sa Spomen parkom, to i zaslužuju.
I da više ne navodimo primere.
Očevidno je da se na jednoj strani gradi, na drugoj razgrađuje. A i pre pola veka i kasnije se na sva usta
govorilo da je turizam za Bor “drugi bakar” i da nema ostalih mogućnostzi za razvoj. Ukoliko se ne
dogovori sa novim gazdama na Borskom jezeru i u Bresgtovačkoj banji ne preduzme osmišljenija i
ozbiljnija akcija, Bor će, uprkos svojim prirodnim rasursima, teško postati važnija turistička destianacija u
zemlji. Turizam će i dalje ostati kao nasušna potreba, ali i malo šta značajnije i korisnije. Tako je kako
jeste, a moglo je, i još ponešto može, da se spasi i unapredi. Zato i pitanje svima ovima što se hvale
prodajom RTB-a Bor – zar ste, u sklopu bakra, morali da prodate i Borsko jezero koje je, valjda vam je
bar to poznato, građeno za celu Timočku Krajinu i celu Srbiju?
